Београдски међународни сусрети Управа Издања
САОПШТЕЊЕ И АПЕЛ СКУПШТИНЕ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
ПРОТИВ КОМАДАЊА СРБИЈЕ
Писци Србије, окупљени у Београду, на редовној годишњој Скупштини, 22. децембра 2007, усвојили су једногласно ово саопштење и апел јавности и колегама у свету:
Не пристајемо на комадање Србије и не можемо прихватити да у сопственој земљи останемо без њеног најдревнијег и највреднијег дела, Косова и Метохије! Истовремено, не можемо прихватити да у целину Европе уђемо нецеловити и обездуховљени. Зар је Европи потребна саката Србија?! Саката може само да проси!
Питамо се: којом се логиком може и сме оправдати откидање једног дела Србије, суверене земље и пуноправне чланице УН, и да се тај њен део (Косово и Метохија) намени и додели неком другом, и то за формирање још једне албанске државе на Балкану? Зар, у основи, то није рушење темељних принципа међународног права, на којима почива данашњи свет? Ко то данас у свету сме преузети на себе такву одговорност за овај чин „антрополошког пада“ (израз Јосифа Бродског) који је сада на делу?
Србија је спремна на све могуће споразуме и уступке Албанцима на Косову и Метохији, а има мање права од њих , који прогонима и насиљем , хоће да издвоје 15% њене територије, нажалост уз подршку и одобравање међународне заједнице.
Зар је могуће да међународној заједници не значи ништа то што је Косово и Метохија колевка српске државности, културе, традиције и националног идентитета? Ко у овом часу отима од Србије њене светиње и културне споменике: Дечане, Пећку патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Велику Хочу, Девич... које је Србија одавно даровала свеопштој културној баштини и одговорно ставила под заштиту УНЕСКО-а!?
Дижемо свој глас против прогона Срба и другог неалбанског живља, са њихових огњишта и имања на Косову и Метохији. У основи то је геноцид, који траје годинама, деценијама, па и вековима! Тај и такав геноцид не прихватамо и осуђујемо га, а упозоравамо да он у будућности може имати све опасније облике и прети да прерасте у катастрофу највећих могућих димензија.
Иако знамо да је право силе често изнад сваког другог права, ми, писци Србије, немамо других могућности сем да речју и апелом искажемо свој протест и крик над неправдом. За нас Косово и Метохија није и не може бити само пусто сећање на миленијумску прошлост, нити је то пука географија, већ је Косово и Метохија наша насушна потреба и залога људског и духовног опстанка Србије.
Крај странице