UKS - Dokumenti

Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови

Београдски међународни сусрети Управа Издања

PISMO PODRŠKE

Drage kolege, molimo da pismo podrske Udruzenja 'Desanka Maksimovic' dostavite studentima u Kosovskoj Mitrovici koji svakodnevno demostriraju povodom nezakonitog i brutalnog otimanja Kosova i Metohije, te najdragocenije srpske zemlje. Na ovaj nacin i mi kao i UKS zelimo da ohrabrimo studente da istraju u svom protestu. Molimo vas da ovo pismo objavite i u 'Knjizevnim novinama' Pismo smo vec stavili na sajt naseg Udruzenja: www.skupdm.caU ime Udruzenja 'Desanka Maksimovic'Katarine KosticStojanka Radenovic/Petkovic

ПИСМО ПОДРШКЕ СРПСКИМ СТУДЕНТИМА
УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ

Поводом нелегалног и неморног проглашења независности Косова и Метохије од стране албанских сепаратиста и њихових спонзора, Српско-канадско удружење писаца “Десанка Максимовић” из Торонта , овим писмом даје своју пуну подршку вама, студентима Универзитета у Приштини.
Сведоци смо ваших напора, као и напора свих младих који данас демонстрирају и тиме потврђују своју непоколебљивост за очување територијалног интегритета Србије. Са дивљењем пратимо вашу ангажованост да се не дозволи пропаст српског народа због отимања значајног дела српске земље, и то оног најважнијег. Тој борби за очување територијалног, културног и сваког другог интегритета се придружујемо и ми, иако нас дели океан.
И ми са своје стране учествујемо у мирним демонстрацијама и чинимо све што је у нашој моћи да предочимо Канади велику неправду која се већ годинама чини према српском народу од стране такозваног демократског света. То чинимо у нади да Канада неће признати независност Косова и Метохије попут свог агресивног јужног суседа - САД
Као Удружење српских писаца у Канади ми сматрамо да је ваша борба важна и због очувања језика и културне баштине, што је и главни циљ постојања нашег Удружења.

Косово је Србија!

Održano je specijalno novogodisnje pesnicko vece u Biblioteci Ranimed 28.12. od 19 do 21 cas. Poeziju su citali pesnici Udruzenja koji su uvrsceni u zbornike "Sumadijske metafore" i zbornik "Zavestanja" pisaca iz Svajcarske. Pozvani su i pesnici iz Toronta da se pridruze.

Udruzenje je prezentovalo svoju veb stranicu koja je jedan od projekata povodom jubileja - 30 godina postojanja Udruzenja "Desanka Maksimovic" Za one koji ne mogu da nam se pridruze dajemo adresu http>//www.skupdm.ca.

Stojanka Radenovic-Petkovic, sekretar Udruzenja

SRPSKO-RUSKO umetnicko popodne u Torontu

U Torontu je 29. aprila 2007. odrzano, u organizaciji Udruzenja knjizevnih stvaralaca "Desanka Maksimovic, Srpsko–Rusko pesnicko, muzicko, likovno popodne. Ovo je bio drugi skup ovakve vrste, nakon prvog odrzanog prosle godine. U velikoj i lepo uredjenoj sali Federacije ruskih Kanadjana, okupio se veliki broj gledalaca, a takodje i ucesnika u programu. Druzenje je potrajalo oko tri sata, a publika je srdacno pozdravljala ucesnike.
Uvodnu rec, dala je Katarina Kostic, predsednica Udruzenja "Desanka Maksimovic", ciji su clanovi uzeli ucesce u ovoj manifestaciji u najvecem broju. Na ruskom jeziku, publici se obratio Kostja Parusis koji je pozdravio goste u ime Federacije ruskih Kanadjana. Ova Federacija je pre dve godine proslavila 75 godina svog postojanja. Tokom svih proteklih godina radjale su se i odumirale mnoge aktivnosti ruske etnicke grupe, ali je zenski hor "Berjoska" opstao sve vreme i danas uziva visoku reputaciju u kanadskoj kulturi. Nadamo se da cemo pridobiti taj poznati hor da bar jedanput bude deo naseg srpsko-ruskog knjizevnog-muzickog projekta. Sa posebnim zadovoljstvom je ovaj skup i samu ideju, pozdravio konzul Republike Srbije u Torontu, gospodin Dragan Grkovic, rekavsi da je razvijanje i negovanje tradicionalnog srpsko – ruskog prijateljstva, kroz kulturne manifestacije, od izuzetnog znacaja u ovim teskim danima za Srbiju zbog sudbine Kosova i Metohije.
Nakon uvoda, nastupili su glumci Srpskog pozorista u Torontu Dragana Ilic-Zivic, Dijana Vasilic, Zoran Papic i Djordje Zivkovic sa svojim izborom pesama Disa, Dobrice Erica, Majakovskog i Branka Miljkovica. U muzickom delu programa nastupila je mlada umetnica Milica Kojic, koja je na violini izvela kompoziciju "Tamo daleko". Takodje su sa srpskim muzickim tackama nastupili Bozica Bojat i na flauti Skender Milenko sa starim srpskim pesmama.
Domacini su ovoga puta prijatno iznenadili svojim muzickim numerama. Tu je bio jedan autor kompozitor Andrej Cejbin, sa svojim pesmama izvodjenim na gitari, pa zatim Kostja Parusis, koji je otpevao poznatu pesmu Jesenjina uz pratnju na svojoj gitari. Zatim je nastupio Kiril Ivascenko koji je procitao svoju kratku pricu "Sovremenij literator" i drugi.
Nakon prvog dela programa, svoje stihove na srpskom i ruskom jeziku, govorili su pesnici Ranko Radovic i Katarina Kostic. Voditeljka programa, Mirjana Petrovic, takodje je govorila stihove na ruskom, jer je ona odlican poznavalac ruskog jezika. Prevod pesme Marine Cvetajeve, govorila je Snezana Ivkovic, a zatim se predstavila i sa dve svoje pesme. Stojanka Radenovic Petkovic je procitala svoje dve pesme posvecene Kosovu. Usledili su ostali clanovi Udruzenja, kao i drugi ucesnici sa svojom poezijom, medju kojima i Dragan Milenkovic, Djordje Bajic, Lazar Suboticki, Sreta Petric, Dijana Vasilic, Dragana Ilic Zivic i drugi.
Ovo prijatno druzenje, nastavilo se uz razgledanje slika slikara nasih i domacina. Na kraju je dato obecanje da se ovakvo umetnicko popodne tradicionalno nastavi i sledece godine.
Snezana Ivkovic

Торонто, 14. марта 2007.

РЕДАКЦИЈИ ЛИСТА “ВЕСТИ”

Поводом обавештења листа “Вести” да ће се убудуће лист штампати на латиници, Удружење књижевних стваралаца “Десанка Максимовић” са жаљењем констатује да се “Вести” придружују оним штампаним медијима који се надају, нажалост, чак и у самој Србији, да ће повећати своју читаност код друге и треће генерације српских емиграната у свету. А да ли је баш тако и да ли је одлука да се са ћирилице пређе на латиницу заснована на истраживању стварног расположења Срба у расајању било које генерације? Пре ће бити супротно. “Вести” су људи осећали као српске новине већ и због самог писма.

Што се тиче навођења штампарских грешака, као једног од главних разлога за одустајање од ћириличног писма, ни то објашњење није одрживо, јер се у земљама у којима се лист “Вести” штампа, латинично писмо разликује од латиничног писма у употреби у Србији, Хрватској и и Републици Српској (што подразумева целу Босну и Херцеговину), па се опет могу очекивати штампарске грешке. Једини лек против штампарских грешака је добар коректор и лектор. У Канади излази око 100 тзв. етничких новина (кинеских, италијанских, пољских, украјинских, јапанских, шпанских, руских, литванских и каквих све не). Наравно, увек је у употреби писмо језика на коме се лист штампа. Језик је неодвојив од писма, а у овом случају то писмо је ћирилица, хтео то неко да прихвати или не.

Очекивање да ће “Вести” имати више читалаца међу младима српског порекла је нереално, с обзиром да је основни мотив куповине листа “Вести” заинтересованост за догађања у родном крају (што подразумева родни град, или родну варошицу, родно село), која се може очекивати само код прве генерације у расејању. Напротив, верујемо да ће се тираж листа смањити управо због преласка на латиницу, независно од тога да ли читаоци прихватају и уважавају наведене разлоге! Млади у расејању неминовно се удаљавају од српске стварности и српског (нарочито писаног) језика, било да је реч о ћирилици или латиници, јер су већ дубоко закорачили у туђе културе и језике и прихватили их као своје. Шта више, друга или трећа генерација Срба у расејању, чији су се родитељи и учитељи постарали да њихова деца науче српски, уче да читају и пишу једино на ћириличном писму и ту нема никаквог
компромиса. Дакле, писани српски језик у расејању, у некој даљој будућности, биће сачуван на ћириличном писму.

Чланови Удружења “Десанка Максимовић”, писци и сарадници, овом приликом се оглашавају јер сматрају да је једна од функција Удружења да увек и безрезервно иступа у јавности у одбрану српског језика и ћириличног писма.

У име Удружења «Десанка Максимовић»

Секретар Председник

Стојанка Раденовић Петковић Катарина Костић

U TORONTU OSNOVAN SRPSKI KNJIZEVNI KLUB

“MATIJA BECKOVIC”

U organizaciji Srpsko Kulturno Istorijskog drustva NJEGOS I Srpskog Kulturnog centra OPLENAC osnovan je knjizevni klub MATIJA BECKOVIC. U prepunoj sali SKUD OPLENAC, te noci smo prisustvovali jednoj divnoj knjizevnoj veceri kojoj su dali veliki doprinos nasi poznati dramski umjetnici, recitatori, knjizevnici I guslari.

O osnivanju I radu buduceg kluba su govorili knjizevnik Ranko Radovic, gdja Gordana Dimitrijevic, predsednik SKUDA OPLENAC I dramski umjetnik Gojko Roglic. Cjelovecernji umjetnicki program je izvanredno vodila pjesnikinja Dragana Zivic – Ilic.Slusali smo divne stihove najveceg zivog pjesnika I maga srpskog jezika Matije Beckovica u izvodjenju nasih umjetnika, Jelene Popovic, Borise Pavlovica, Biljane Gasic, Milorada Lukovica, Djordjija Zivkovica, Sandre Mijatovic, Ljiljane Markovic, Amre I Dimitrija Porobica, Dijane Vasilic, Dragane Zivic – Ilic I Zorana Papica.

O stvaralastvu naseg velikog pjesnika ove noci nam je besjedio nas poznati knjizevnik I sugradjanin Radovan Gajic.

“Gdje stade Njegos, nastavi Matija da se ne zaboravi Njegos.

Ako se zaboravi jezik I da je jezik roda, zaboravice se I rod. Kad se zaboravi rod, zaboravice se trajanje.Ko god zaboravi na vecnost zaboravlja Boga.Ko god Boga zaboravi, nece ga sresti.

Pamcenjem drzimo da smo rod.Jezikom drzimo pamcenje.Jezikom roda jedino pamtimo Boga.”

Njegos je mjera svakome, ko se srpskog pera latio. Njegosevo pero, za sada, moze samo da pridrzi Matijina ruka. Pjesnik Matija, podmece pleca pod, jos ni nerastumaceno, delo Njegosevo.

Velika je utakmica izmedju spanskog I engleskog jezika. Takmice se kojom od dva, govori veci broj ljudi na Planeti. Srpski se time ne predomece. Srpskim jezikom govori najveci broj mrtvih na Planeti. Cuvaj svoj jezik jer samo na njemu tvoji te mrtvi cuju I razumeju.

Da je u bilo kojem od dva pomenuta jezika ucinio sto je u srpskom ucinio, vec bi postojao institut za izucavanje Matijinog dela. Ovakav, iznikao medju bracom Srbima, uvjek je imao nekakvog zbira za sobom, da taj izucava njegovo djelovanje I o tome podnosi izvjestaj nadleznom organu.Matija je ucinio, kako rece Gajic, da jezik drevnine bude osnova jezicke novine. Dubokim korenom, dublje u nebo. Bogu hvala te imamo Mateju I njegovo Jevandjelje I sto imamo Matiju I njegovo javandjelje. Jezik kojim nam se obraca Matija, jezik je starih I prastarih. Nasi stari, kada uminu u svet bez senki, kada pocinu, ako su ziveli pravoslavno, medju andjele idu. Ali sve sto je Matija napisao, javljeno mu je iz onog dubokog sjecanja, narodnog, gdje andjeli borave...

O Njegosu Matija zapisa: “Da onako nije zagrmio/ Mogli bismo mucat ispocetka!”.

U rukovodstvo srpskog knjizevnog kluba su izabrani, za predsednika, dramski umjetnik Gojko Roglic, potpredsednik je pjesnik Predrag Rascanin, direktor kluba Marijana Vujcic, sekretar Dragana Zivic – Ilic I blagajnik Milorad Lukovic.

Ove noci, takodje smo culi I nase pjesnike I pisce, Bebu Djakovic, Katarinu Kostic, Dijanu Vasilic, Draganu Zivic – Ilic, Tatjanu Crnjanski, Dragana Milenkovica, Gruju Novakovica, Zorana Papica, Branka Bubala I Bojana Djuhanovica. Poseban ton veceri dali su nasi poznati guslari Mladen Stojanovic I Mirko Radovic.

Cetvrtog juna dolazi u posjetu nas najveci pjesnik Matija Beckovic. S njim cemo se sastati u nasem novom knjizevnom klubu, kojem je te noci pristupio veliki broj posjetilaca. Nadamo se da ce ovaj klub zazivjeti na zadovoljstvo sviju nas kojima je duhovnost svetinja I velika radost zivota.A siguran sam da smo dobili prosperitetan klub, jer ga osnivaju I vode perjanice srpske kulture u Torontu. Klub ce izdavati I svoj casopis, u kojem ce se izvjestavati o svim kulturnim dogadjanjima u nasem gradu, provinciji I Kanadi, a imace I priloge iz kulturnih I knjizevnih desavanja iz otadzbine.

Slobodan Rundo, Toronto

УДРУЖЕЊЕ “ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ” – ТОРОНТО ОБЕЛЕЖИЛО 100 ГОДИНА УКС

Udruzenje knjizevnih stvaralaca "Desanka Maksimovic" – Toronto pozvalo je sve clanove, saradnike i ljubitelje pisane reči da se pridruže u obelezavanju 100 godina postojanja Udruzenja knjizevnika Srbije u petak, 30. septembra, u 19. časova, u knjizari "Srbika", 2465 Dundas Street West, Toronto

Prvo stalesko-profesionalno Udruzenje srpskih pisaca, pod nazivom srpsko knjizevnicko drustvo osnovano je pre tacno jednog veka, (1905-2005), a prvi predsednik i sekretar bili su Simo Matavulj i Jovan Skerlic. Tim povodom u holu Francuske 7, u sedistu Udruzenja postavljaju se bareljefi ovih velikana. Na celu UKS i u njegovoj upravi bili su i sada su najugledniji srpski pisci: Jovan Ducic, Bogdan Popovic, Borisav Stankovic, Velimir Rajic, Branislav Nusic, Jasa Prodanovic, Veljko Petrovic, Isidora Sekulic, Oskar Davico, Ivo Andric, Radovan Zogovic, Veljko Petrovic, Slobodan Rakitic... Danasnja uprava UKS, sa Srbom Ignjatovicem kao predsednikom, upravo je izgubila jednog uglednog clana, knjizevnika i knjizevnog kriticara Cedomira Mirkovica koji je iznenada preminuo. Slava mu!
U bogatoj, prebogatoj, jednovekovnoj istoriji Udruzenje knjizevnika Srbije je ostavilo neizbrisive tragove i ostvarilo visoke domete u srpskoj i evropskoj kulturi. UKS na najdostojniji nacin predstavlja i zastupa svoj narod pisanom reci, kao i sto ga brani, uvek u prvim borbenim redovima svojim ostrim perom.
O istorijatu UKS, znacajnim manifestacijama, kao sto su tradicionalni Medjunarodni oktobarski susreti, o glasilu UKS "Knjizevnim novinama" i drugim publikacijama govorili su clanovi Udruzenja "Desanka Maksimovic" iz Toronta koji su istovremeno clanovi UKS:
Stojanka Radenovic Petkovic, Snezana Ivkovic, Katarina Kostic, Branko Bubalo. U programu su takodje ucestvovali popularni recitator i priredjivač antologije poezije za decu Milorad Kesman, kao i drugi srpski pisci iz Ontarija.
Specijalni gost veceri bio je poznati kanadski knjizevnik Fraser Suthurland, cije su pesme zastupljene u Antologiji stranih pesnika koji su ucestvovali na Medjunarodnih susretima (izbor Moma Dimic), a koja je upravo predstavljena u Beogradu, u okviru programa stogodisnjeg jubileja UKS.
Na književnoj večeri pesnici i pisci iz Toronta odali su počast i nedavno preminulim Dragoslavu Andriću, čiju "Antologiju kanadske poezije" članovi "Desanke Maksimović” ćesto koriste i Čedomiru Mirkoviću koji je u Beogradu predstavio Zbornik Udruženja "Desanka Maksimović" objavljen povodom deset godina postojanja Udruženja i 90-tog rođendana naše velike pesnikinje.

Katarina Kostic

U prepunoj knjižari Srbika u Torontu održano je književno veče organizovano povodom 100 godina postojanja i rada Udruženja književnika Srbije. Katarina Kostić, predsednik Udruženja književnih stvaralaca "Desanka Maksimović" govorila je o istorijatu UKS, Branko Bubalo je obavestio prisutne o obeležavanju ovog značajnog jubileja, a Stojanka Radenović-Petković o nagradama koje UKS dodeljuje svojim članovima, zaslužnim piscima. Članovi UKS iz Toronta govorili su svoje stihove i čitali odlomke proznih tekstova. Gost večeri bio je kanadski pesnik Frejzer Satrlend koji je u poslednjih 10 godina u dva navrata posetio Beograd, koji se, kako je rekao, poput Feniksa svaki put iznova rađa nakon pustošenja i razaranja.

G.G.

MONOGRAFIJA O UDRUŽENJU U TORONTU

Pri kraju su pripreme za objavljivanje Monografije Udruženja “Desanka Maksimović” iz Toronta. Obim knjige će biti nekoliko stotina strana, a izdavači su UKS i Udruzenje "Desanka Maksimovic".

Nedavno je odrzano komemorativno veče u pomen Dragošu Kalajiću i - kao sve ostale aktivnosti Udruženja - taj dogadjaj je zabeležila kanadska štampa na srpskom jeziku.