Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
ПОДРУЖНИЦЕ-ДРУШТВА УКС
Књижевни живот у Темишвару
У петак, 16. марта 2007. у програму који је организовало Удружење књижевника Србије, а поводом пола века српског књижевног живота у Темишвару, учествовали су гости из Темишвара Стеван Бугарски и Славомир Гвозденовић. Њихови домаћини били су председник УКС Срба Игњатовић, заменик министра за дијаспору Миодраг Јакшић, Адам Пуслојић и Миљурко Вукадиновић.
Миодраг Јакшић је на почетку, испред Министарства за дијаспору уручио УКС захвалницу, признање за рад на зближавању наших културних посленика, највеће признање које Министарство додељује.
Адам Пуслојић, један од најзаслужнијих писаца који је протеклих деценија радио и даље ради на зближавању српске и румунске књижевности, рекао је: „Имам неко елементарно узбуђење да поздравим Стевана Бугарског за све што је деценијама учинио за буђење српске мисли и књижевног песничког слова која се десила у заједници Срба у Темишвару, односно, у Румунији. Исто тако, морам посебно поздравити Славомира Гвозденовића, дугогодишњег сенатора у Скупштини Румуније, где брине о интересу Срба, као и његову песничку реч која је доживела процват у ове две деценије како у Румунији тако и овде, где је први пут имао јавни наступ пре петнаест година. Објавио је и Антологију српске књижевне авангарде у Румунији“. Пуслојић је нагласио да овај чин у кући писаца означава и педесет година постојања часописа „Књижевни живот“ који излази на српском језику у Темишвару.
Стеван Бугарски је започео речима: „Ми нисмо расејање, ми стојимо на месту а државе се врте око нас“. И додао: „У Румунији је поред Мађарске конститутивне заједнице призната још само наша заједница“. Говорио је о часопису „Књижевни живот“ који наставља литерарну традицију од читава два века. То је велико културно наслеђе које је уградило себе у темеље српске књижевности. Потом је говорио о проти Слободану Костићу који је био делегат Срба у Темишварској скупштини. Био је духовни вођа и одржавао је дух у приликама у којима је владао страх. О свом трошку је објавио десет књига (1919-1940). На крају је Стеван Бугарски рекао: „Ми смо увек у прилици да одржавамо један дух, увек у страху да не будемо на нивоу наших предака“.
Славомир Гвозденовић је истакао да се у Француској 7 осећају као у својој
кући. „Поздрављам вас у име заједнице Срба у Румунији и оних петнаестак књижевника
из Темишвара који су чланови и Удружења књижевника Србије. Двадесет и нешто
наслова, као и преко 100 манифестација преко године, потврђује нашу активност.
Посебно бих поменуо и објављивање књига највећих српских писаца које је почело
пре пет година. Поред књига Иве Андрића и Данила Киша, изашла је и књига избора
из поезије Миодрага Павловића на преко 250 страна. То је наш највећи аргумент
у Румунији, јер наша традиција, наша култура у темељу су нашег битисања и
без тога били бисмо као птица без крила“.