Документи   Саопштења   Догађаји   Линкови

Београдски међународни сусрети   Управа   Издања

Господин Драган Којадиновић, министар
Министарство културе Србије
Влајковићева 3
Б е о г р а д
11. 04. 2005.

Поштовани господине Којадиновићу,

Ова, 2005, значајна је за српске писце, књижевност и културу јер се у њој навршава сто година од првог значајног удруживања писаца Србије. Наиме, 26. маја 1905, у просторијама Српске књижевне задруге, основано је Српско књижевничко друштво и изабрана прва Управа чији је председник био Симо Матавуљ а секретар Јован Скерлић.

Апсолутног континуитета у потоњим приликама није било: ратови и историјско-државне промене чиниле су своје али књижевничке организације су се обнављале, мењале називе и програме, најчешће остајући при истим основним циљевима.

Данашње Удружење књижевника Србије је репрезентативна књижевничка организација - једина таксативно присутна у закону и овлашћена да заступа и штити интересе писаца, присутна кроз своје огранке широм Србије а и у дијаспори.

Пројекат јубиларне године обухвата:
- израду монографије
- оснивање Документационог центра УКС
- постављање барељефних портрета Матавуља и Скерлића у холу Француске 7
- свечану академију
- свечани број "Књижевних новина"
- предлагање најстаријих и најугледнијих писаца за одликовања
- појачане напоре на обнављању Фондације УКС (председник Фондације Слободан Ракитић) чија су средства пропала као "стара штедња"
- израду спомен-медаље и повеље

Детаљан пројекат, као и елаборате о свим нашим редовним програмима благовремено смо поднели на конкурс Вашег Министарства. Сматрамо да читава година треба да буде јубиларна односно да се програм не везује само за један датум.

Наша жеља је да покровитељ прославе као и 42. Београдског међународног сусрета писаца (од 7. до 9. септембра о.г.) буде господин Војислав Коштуница, председник Владе Србије, а председник Почасног одбора прославе и Сусрета, господин Борис Тадић, председник Србије. Најљубазније Вас молимо да и Ви прихватите да будете
члан Почасног одбора и да учествујете у отварању Сусрета.

Прилажемо програм Сусрета. Такође, прилажемо наш коментар предлога измена Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и наш предлог Закона о књизи као трајном културном добру (дорађена верзија у односу на већ претходно достављену Вашем Министарству.)

Поводом свега изложеног молимо разговор са Вама и Вашим сарадницима.

С поштовањем,
Предраг Богдановић, секретар УКС

ЗАКОН О КЊИЗИ КАО ТРАЈНОМ КУЛТУРНОМ ДОБРУ

Имајући у виду да је писменост темељ културе, а да је највиши ниво језика и писмености, односно културе уопште, садржан и да се очувава посредством књиге, овим законом се књига проглашава културним добром од општег јавног интереса а њена производња, издаваштво, делатношћу од пуног јавног интереса.

Производња књиге, као врхунац штампарске технологије и дизајнерског умећа, чини да је и модерна књига по многим својим обележјима, па и графичким и ликовним, естетски артефакт, те је и стога разлога предмет јавног интереса и заштите.

Члан 1.

Сва књижевна дела похрањују се на трајно чување и меморирање савременим методама путем института обавезног примерка у националној библиотеци која преузима обавезу њиховог чувања и заштите.

Рукописна стара књига, књижевна дела с почетка штампарства, музејски раритети и сва дела која нису прештампавана у последњих педесет година предмет су посебне пажње и заштите.

Уништавање или немаран однос према тим књижевним делима - издањима представља кажњиво дело и биће као такво санкционисано.

Члан 2.

Јавни интерес за књигу као трајно културно добро исказује се стопом од нула (0) пореза на производњу и промет домаће књиге и преведених дела у појединачном тиражу од 2000 примерака. већи тираж сматра се индустријском производњом и подлеже обавезама ПДВ.

Издавачима је опорезована чиста добит на месечном односно годишњем нивоу (у зависности од регистрације) а подлежу и плаћању свих осталих прописаних пореза и доприноса (порез на добит од ауторског хонорара, допринос за пензионо осигурање и за незапослене).

Ове обавезе не постоје када аутор прихвати накнаду својих права у примерцима објављеног дела.

Члан 3.

Јавни интерес за књигу као трајно културно добро изражава се и бригом и улагањима у библиотечку мрежу у републици, улагањима у национални књижевни фонд (откупом вредних издања), школовањем одговарајућих стручњака за рад с књигом и њену заштиту и њиховим стручним усавршавањем.

Ограниченост расположивих буџетских средстава за намене из претходног става овог члана надокнађиваће се одговорно и рационално усмереним средствима од донација, помоћи хуманитарних организација и дарова великих добротвора из земље и дијаспоре.

Члан 4.

Све донације, дарови и слична давања усмерена на стварање и производњу, односно очување књижевног дела и његову добробит ослобођена су пореза (у складу са ставом 1 члана 2 овог закона).

У оквиру одговарајућих законских аката и прописа та врста донације и задужбинарства ће бити и фискално подстакнута кроз предвиђене пореске олакшице и умањења.

Члан 5.

За деловање издавача књига и електронских издања неопходна је издавачка лиценца коју издаје стручна комисија Министарства културе на основу података издавача и мишљења струковне издавачке, књижевничке и других компетентних организација.

Услови за добијање ове лиценце (којом се стичу повластице из става 1 члана 2 закона и других одговарајућих чланова) су да издавач у својој продукцији објаљује минимум 30 - 50% дела домаћих аутора, као квалификованост његовог лекторско-коректорског, дизајнерског и уредничког кадра, али се цени и општи реноме куће (за већ постојеће издаваче).

Лиценца је доказ културног доприноса и квалитета. Управо у том циљу комисија прати рад издавача и у случају тежег огрешења о културне стандарде има право да издавача опомене, јавно опомене или и да опозове додељену лиценцу (признање квалификованости и квалитета).

Члан 6.

Стварање књижевног дела, његову производњу и ауторска и издавачка права и обавезе, као и обавезе чувања - похрањивања и заштите књиге као предмета општег јавног интереса ближе регулишу Закон о ауторском праву, Закон о заштити интелектуалне својине, Закон о издавачкој делатности, Закон о библиотечкој делатности и институцијама које се баве књигом.

Члан 7.

Одредбе овог закона ступају на снагу с даном…

Удружење књижевника Србије
Срба Игњатовић, председник

КОМЕНТАР
Предлога измена Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање

1. Све самосталне уметнике Предлог изједначава са занатлијама - предузетницима уз неприхватљиву и акултурну симплификацију.

2. У постојећим условима Закон о ауторском праву фактички се не примењује. "Суспендован" је у много чему и код највећих медијских кућа: телевизија, радија; издавачи, од невоље, домаћег аутора махом "исплаћују" примерцима његове књиге; одавно нема хонорара у књижевно-културној периодици (листовима, часописима) а гостовања и јавна иступања ("говорно дело") хоноришу се симболично и повремено. Због тог непостојања минимума "тржишних услова" Предлог делује фискално репресивно и намеће уметницима неизвршиве, а делом и апсурдне обавезе.

3. Предлогом се сав терет пензионог и здравственог осигурања пребацује на појединца (досадашња решења су подразумевала његов процентуални допринос из оствареног хонорара а разлику је "попуњавао" Град Београд - одговарајућа општина у Републици). Пратеће администрирање пребацује се на терет уметничких удружења (под претњом казне до 500.000,оо динара, за неажурност!) и појединца (под претњом казне до 50.000,оо динара за неажурност!).

Ово делује трагикомично када се има на уму материјално стање уметничких удружења и њихових чланова - самосталних уметника.

Да апсурд буде већи, исплатиоци хонорара (институције) са својим рачуноводственим службама и даље треба да брину само о одбицима по основу опорезивања ауторског права, док се доприноси изузимају и претварају у (радну) обавезу и бригу појединаца (самосталног уметника), и то уз споменуту претњу драконским казнама.

Када би могао да у постојећим условима заради оно што се од њега тражи, уметник би приде био дужан да добар део "радног века" проводи трчкарајући и попуњавајући мастодонтске формуларе по шалтерима пореске управе и ПИО. Или, ваљда, да од своје велике зараде плати - агенцију, менаџера, адвоката, тј. непродуктивну паразитску институцију - која ће му то обављати!

4. Чињеница да се постојећа решења примењују на територији Београда и - како смо обавештени - свега још три општине у Србији, као и чињеница да Град Београд има новца за покривање постојећих (досадашњих) решења, тражене измене закона чини још неоснованијим и апсурднијим. Оне истински могу да функционишу само у богатим економијама у којима постоји и поуздано тржиште уметничких "роба" (дела, услуга). Мимо тога наликују на бесмислен, неизводив атак на "уметничку популацију".

5. Пошто Град Београд од прошле године, вероватно очекујући да спорне промене добијају снагу закона, не извршава прихваћене обавезе (не уплаћује доприносе за пензионо и здравствено осигурање самосталних уметника), догађа се, рецимо, да књижевник Јосић Вишњић (добитник низа угледних награда, па и НИН-ове) не може да овери здравствену легитимацију. Ово је благ пример садашњих прилика, занемарив према хаосу и кошмару које би немоновно произвело устрајавање на Предлогу измена…

6. Колико год било "нетржишно", једино умесно је да се задрже досадашња основна решења статуса, права и обавеза самосталних уметника - уз већ постојећу обавезу њихових послодаваца да им при исплати хонорара, осим пореза на ауторска права, обрачунају и даље уплаћују у одговарајуће фондове прихваћене одбитке за пензионо и здравствено сигурање, а да "остатак" (разлику) намирује Град (одговарајућа општина на територији Републике).

Ово је основано тим пре што уметници који су у прилици да пробију "цензус", по том основу плаћају порез на укупан приход као и сви остали грађани.

Удружење књижевника Србије
Срба Игњатовић, председник

 

 Крај странице