Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
ПРОМОЦИЈЕ И ПОРТРЕТИ
У уторак, 5. априла, са почетком у 12 часова, у Удружењу књижевника Србије
одржана је Конференција за новинаре на којој је представљена најновија књига
Петра Зеца “Сезона Чехова”. Конфернцији су присуствовали и глумци који су
играли у серији “О штетности дувана”: Весна Чипчић, Тања Бошковић, Јелена
Хелц, Радмила Живковић Бамбић, Ива Штрљић, Биљана Мишић, Иван Босиљчић, Стефан
Капичић, Јанош Тот, Констатин Костјуков, као и мајстор фотографије из Смедерева
Ненад Павловић, јер књига управо представља редитељев дневник о настајању
серије.
Књигу “Сезона Чехова” поред аутора Петра Зеца представили су председник Удружења
књижевника Србије Срба Игњатовић и издавач Милорад Поповић. У музичком делу
програма учествовао је оркестар “Данилушка”, а у улози медијатора појавила
се глумица Ивана Ненадовић.
***
Истог дана са почетком у 19 часова, проф. др Драгољуб Живојиновић одржао је
предавање “О животу и делу Краља Петра И Карађорђевића.”
***
У четвртак, 7. априла, у УКС представљен је нови број крушевачког часописа
“Багдала”. О уређивачкој концепцији говорио је главни и одговорни уредник
Милош Петровић. Након његовог излагања, многобројној публици своја размишљања
и запажања изнели су књижевници: Срба Игњатовић, Радомир Андрић и професор
Милорад Беланчић. Радове објављене у овом броју часописа казивали су аутори:
Гордана Влаховић, председница клуба “Багдала”, Драгана Буквић, Димитрије Николајевић
и Милан Вучићевић. Програм је водио Братислав Милановић.
Срба Игњатовић је указао на широк круг сарадника током дугогодишњег излажења
“Багдале”, а да је часопис заправо нека врста “заједничке књиге”, готово да
нема писца који у њему није објавио барем један свој рад. Један од уредника,
Радомир Андрић, истакао је квалитет текстова Роберта Грејвза “Епови нису у
моди” и текст Слободана Радовића “Несаница због Мирослављевог јеванђеља”.
***
У петак, 8. априла, у УКС одржана је Конференција за штампу на којој су представљене
две прозне књиге које је објавило Издавачко предузеће “Чаробна књига” из Београда:
роман Х. Џ. Велса “Времеплов” и роман Хулиа Љамазареса “Жута киша”. Култни
роман многих генерација “Времеплов” са енглеског је превела Марија Пуслојић,
а роман Хулиа Љамазареса са шпанског језика превела је Марина Марковић.
Поред преводиоца, писаним и електронским медијима обратио се и издавач Борислав
Пантић. Конференцију за штампу водио је Душан Цицвара.
***
У уторак, 12. априла, у Удружењу књижевника Србије представљен је нови број
крагујевачког часописа “Липар”, гласила за културу и уметност. О садржају
часописа, који је посвећен савременој руској поезији, говорили су његов главни
и одговорни уредник Димитрије Николајевић и приређивач и преводилац Владимир
Јагличић. Представљању часописа присуствовали су и представник Амбасаде Руске
Федерације у Београду Алексеј Алексејев и директор Руског дома Глеб Вишински.
Стихове из овог антологијског избора читали су Емилија Церовић и Душан Цицвара,
а медијатор је био Предраг Богдановић Ци.
Овај избор обухвата период од 1920. до 1968. године, са укупно шеснаест песника,
различитих генерација и поетика, међу којима су Давид Самјолов, Владимир Соколов,
Јевгениј Јевтушенко, Андреј Вознесенски, Бела Ахмедуљина, Вјачеслав Купријанов,
Јосиф Бродски, Григориј Вихров и други. Преводилац Јагличић је нагласио да
је савремена руска поезија дуго била скривена и недоступна из политичких разлога.
***
У четвртак, 14. априла, у УКС представљена је двотомна “Антологија српске
радио-драме”, избор направљен од 7.500 драма које се налазе у Радио-Београду.
Приређивачи су Мирослав Јокић и Звонимир Костић. Поред приређивача, програм
је водио и у њему учествовао Братислав Милановић.
Мирослав Јокић, говорећи о обимности и специфичној тежини оваквог посла, указао
је да је на овој антологији рађено четири године и да се у њој налазе 24 драме,
док је Звонко Костић, између осталог, напоменуо да радио-драма почиње између
два рата, а да је после 1952. године она у нешто слободнијој форми.
Изнет је и податак да су се у радио-драми окушали многи наши писци, на пример
Миодраг Булатовић, Брана Петровић, Душан Радовић, Борислав Пекић, Момо Капор,
као и глумац Зоран Радмиловић драмом “Баш челик”.
***
У петак, 22. априла, у УКС представљен је портрет Драгана Колунџије “50 година
у песми”. О Драгану Колунџији говорили су Срба Игњатовић, Триво Инђић и Михајло
Павловић. Стихове су казивали Јелена Жигон, Дејан Чавић и аутор.
Вече, у препуној сали УКС-а, почело је ауторовим говорењем песме “Затвореник
у ружи”.
Обраћајући се присутној публици, председник Удружења Срба Игњатовић је указао
да се обнавља стара пракса представљања песничких портрета, и додао: “Читање
поезије мисли се да је прошлост, али број присутних указује на супротно”.
Представљајући портрет Драгана Колунџије, између осталог је рекао: “Драган
Колунџија се појавио као млад песник, ’српски Рембо’. Међутим, многи су заборављени
а Драган Колунџија истрајава. У његовој поезији присутне су густе метафоре,
нијансиран лирски глас, препознатљив. Песник се враћа на основни топос, ја
према свету, на завичај у ужем и ширем смислу. Бројне песме се налазе у антологијама.
Све време, тачније 50 година, поезија је била под будним оком критике”.
Триво Инђић је истакао да се у стиховима Драгана Колунџије препознаје домаћа
традиција (Настасијевић, Црњански) као и рустикални и метафизички мотиви.
Лирика у функцији слављења живота.
Михајло Павловић је истакао да песник своје стихове казује напамет као и да
је песник “медијум тајанствених сила”.
***
У уторак, 26. априла, са почетком у 12 часова у УКС одржана је књижевна трибина
о графичару Богдану Кршићу поводом књиге Браниславе Јевтовић “У гротескном
позоришту Богдана Кршића”. Учествовали су: Срба Игњатовић, књижевник и председник
УКС, Растко Ћирић, графичар, др Радмило Петровић, историчар уметности, Славољуб
Јованчић, директор ВИЗ-а, Бранислав Јевтовић и Богдан Кршић. Одломке из књиге
читао је драмски уметник Дејан Чавић. У музичком делу програма учествовале
су Ирена и Ана Симонути (виолина и клавир). Домћини су били Мома Димић и Предраг
Богдановић Ци.
Монографија Браниславе Јевтовић дотакла је високе уметничке стандарде. Реч
је о покушају да се кроз саме мотиве графика Богдана Кршића успостави веза
са књижевношћу и то проницањем од мотива до мотива. Симбиоза писаца и ликовних
стваралаца битна је за историју уметности, истакао је Срба Игњатовић.
У Новом Саду на овогодишњем Салону књига, монографија Браниславе Јевтовић
добила је Награду “Захарије Орфелин”, истакао је Славољуб Јованчић издавач
“Војно-издавачког завода”.
***
Истог дана, са почетком у 19 часова, у УКС представљено је фототипско издање
књиге Милана Стијовића “Српски глас”. У програму су учествовали: рецензенти
проф. др Вељко Ђурић, др Сузана Рајић и књижевник Радослав Братић. Домаћин
ове вечери био је Предраг Богдановић Ци.
Књигу је објавила Издавачка књижарница Зорана Стојановића из Сремских Карловаца.