Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Promocije i portreti
АВГУСТ 2005.
У четвртак, 4. августа, у Удружењу књижевника Србије одржан је помен поводом
десет година од акције “Олуја”. Учествовали су: Милорад Буха, Ратко Личина,
Марко Атлагић, Слободан Јарчевић, Мирослава Петровић и Предраг Р. Драгић Кијук,
који је уједно и водио програм.
“Десет година након највећег етничког чишћења после Другог светског рата на
подручју Европе, положај прогнаног народа из Републике Српске Крајине и Хрватске,
гори је него икад. Из Хрватске је у периоду од 1990. до 1996. протерано пола
милиона Срба, од чега се у Хрватску није вратило ни 5%. У дејствима хрватске
војске, полиције и паравојних формација у хрватској је убијено око 7.000 Срба.
Порушено је 1100 села, срушено 30.000 српских кућа, одузето је 50.000 станова
укидањем Закона о станарском праву, мада су на основу њега Хрвати откупили
своје станове. Србима није признат радни стаж. По процени вредности српске
имовине, Срби из Хрватске оштећени су најмање 30 милијарди евра”. Све ово
можемо прочитати у Меморандуму о Републици Српској Крајини.
Предраг Р. Драгић Кијук говорио је о акцији “Олуја” као о неорасизму. Предлаже
да 4. август буде проглашен даном геноцида над Србима.
Кијук додаје да је издавачка кућа “Мирослав” објавила храбру књигу “Република
Српска Крајина” (Државна документа). Књигу је написао Слободан Јарчевић који
на питање да ли је документ одраз истине, одговара да је шест полицајаца упало
у кабинет М. Мартића и покупили документа, тако да је у овој књизи само део
онога што заправо постоји.
* * *
У уторак, 9. августа, у УКС одржана је конференција за штампу поводом “Рашких
духовних свечаности”, чији се први део одвијао од 22-30. јула, а други део
одржан од 12-20. августа. Конференцију је водио Тиодор Росић а учествовали
су и Марина Обежајева из “Руског дома”, Милојко Милићевић и Милорад Бата Михајловић.
Тиодор Росић је рекао да “Рашке духовне свечаности” представљају културу памћења.
Обелодањено је и ко је добитник признања “Стефан Првовенчани” за изванредан
и трајни допринос култури за 2005. годину. Признање је припало Сави Ракочевићу,
сликару који је рођен у Пећи, а од 1966. године живи у Чикагу.
Марина Обежајева се захвалила на позиву да учесник свечаности буду иконописац
из Русије Алик Ајенердинов и пројекат архитекте Јурија Харитонова. Књигу-изложбу
отвара саветник за културу Руске амбасаде у СЦГ, Олег Булдаков 15. августа.
Обежајева је још казала да је историја та која прожима Русију и Србију и додала
да ће у оквиру манифестације бити одржан и програм за децу “Било једном у
руским бајкама” уз пројекцију чувених руских цртаних филмова и бајки. Биће
и промоција књиге руског писца Бориса Акуњина “Авантуре Ераста Фандорина”
као и документарног филма Никите Михалкова о Борису Акуњину. Представиће се
и извођачи музике из различитих крајева Русије. На крају нас је Милорад Бата
Михајловић упознао да је досад у ликовној колонији било 10 сликара из Италије,
Румуније, Белгије, Јапана ...
* * *
У четвртак, 11. августа, књижевна омладина Србије и УКС одржали су промоцију
песничке књиге Милана Неђића “Чекајући да прође”. Милан Неђић је рођен у Олову
(БиХ), завршио је шумарски факултет у Београду. У разговору су учествовали
Мирјана Ковачевић, Младен Голубовић, Новица Јевтић и аутор.
Младен Голубовић је рекао да је читајући Миланове стихове слушао човека коме
се поезија једноставно догодила. Оно што плени је одсуство жеље за наметањем.
Читаоцима оставља простор да додају личну боју разноликом колориту осећања.
Мирјана Ковачевић је истакла да су стихови слободни, песник не користи ни
зарезе ни тачке а ретко и наслове. Понекад су глад и туга мотиви који се понављају.
Новица Јевтић, издавач ове књиге, тачније, Књижевна омладина Србије и Студентски
књижевн клуб “Бранко Миљковић”, истакао је да је Милан млад песник али да
се успешно опробао у још једном жанру и то хаику, а неке од тих песама биће
преведене на јапански језик.
* * *
У четвртак, 25. августа с почетком у 20 часова, у УКС одржано је књижевно
вече под називом “Змијање у Београду, Српска у Србији”. У програму су учествовали
књижевници: Оливера Станковић, Миладин Берић, Милован Витезовић, Душко М.
Петровић, председник Удружења писаца Републике Српске Зоран Костић, председник
друштва “Змијање” Драгутин Илић, глумица Народног Позоришта Републике Српске
из Бањалуке Маја Колунџија, и водитељ програма Душан Цицвара.
ЈУЛИ 2005.
У понедељак, 4. јула, са почетком у 19 часова, у Удружењу књижевника Србије
представљена је књига публицисткиње Радмиле Војиновић На крилима Серафима.
У разговору су учествовали Жарко Гавриловић и ауторка. Медијатор је био Душан
Цицвара. Књигу је објавио манастир Петковица из Сремске Епархије уз благослов
Епископа Сремског господина Василија и мати Сергије Игуманије светог Серафимо-Дивјејевског
манастира.
У књизи се говори о животу и чудесима једног од највећих руских чудотвораца,
Серафима Саровског.
* * *
У уторак, 5. јула, у 19 часова, у УКС одржана је манифестација “Писаци о Николи
Тесли”. У програму су учествовали књижевник и вајар из Новог Сада Радован
Ждрале, др Јасмина Вујић са Беркли универзитета (Калифорнија) и књижевник
Жељко Сарић. одломке из дела који говоре о животу и делу Николе Тесле казивала
је глумица Ана Милакара.
* * *
У четвртак, 14. јула, са почетком у 12 часова, у УКС говорено је о књизи бившег
судије Врховног суда Србије а сада адвоката Димитрија Милића Коментар закона
о ауторском и сродним правима са судском праксом и међународним конвенцијама
и уговорима. У разговору су учествовали судија и књижевник Милан Миловић,
затим Светозар Радоњић Рас, Срба Игњатовић и аутор. Књигу је објавило издавачко
предузеће “ННК – Интернационал” а издавач је Миле Недељковић. Разговор је
водио Предраг Богдановић Ци, који је у уводној речи истакао да се УКС већ
дуже бави питањем прихватања закона о књизи.
Присутнима се, потом, обратио председник УКС Срба Игњатовић нагласивши значај
разговора о актуелном и горућем питању не само у УКС. У даљем излагању је
рекао: “Закон постоји али се не примењује. Држава се повремено заинтересује
за страна ауторска права као што је пиратерија док је домаћи аутор апсолутно
незаштићен. Нонсенс је дошао са ПДВ тако да на хонорар који прими, аутор књиге
мора да плати три пореза. Дотле, телевизија и радио не поштују ауторска права”.
Милан Миловић поставља питање какав је положај аутора уопште и закључује да
треба бежати од суда јер се углавном процеси одужују. Светозар Радоњић Рас
истиче да ауторско право постоји још од 1709. године. Говорећи о књизи Димитрија
Милића, напомиње да је у књизи закон уз који иде члан и коментар а иза сваког
члана следи пример из судске праксе. Сам аутор каже да имамо добре законе
али у пракси “шкрипи”. Потребно је да се друштво озбиљније односи према овом
питању, завршава аутор.
* * *
У среду, 20. јула, у 12. часова у УКС, представљен је “Балкански пројекат”
Миљурка Вукадиновића, нашег песника и преводиоца, који већ дуже време ради
као лектор српског језика на букурештанском универзитету. Он је говорио о
већ реализованим пословима из те сфере, о четири објављене књиге, а у којима
је велики његов удео. Превео је књигу Десанке Максимовић “Тражим помиловање”
на румунски, књигу словеначког писца Срећка Косовела “Интеграли” са словеначког
на румунски, те књигу Каталин Власиу “Унутрашња акција”, са румунског на српски,
да би је потом Ристо Василевски превео на македонски језик. Ту је и књига
“Чему да се надамо”, чији је аутор румунски песник Маријан Руску, коју је
Вукадиновић превео са румунског на српски, а заједно са Иреном Одер и на словеначки
језик.
То је само део послова на којима Вукадиновић ради у оквиру свога пројекта,
а говорио је и о стању у румунској књижевној периодици, свом песничком и уредничком
раду, те о другим актуелним књижевним и културним темама.
* * *
У петак, 22 јула, са почетом у 19 часова, у УКС представљена је песничка књига
сликарке и песникиње Милане Ивковић Хипермангански лабудови. О поезији Милане
Ивковић говорили су: Драгана Мандић и Новица Јевтић. Водитељ програма је био
Душан Цицвара.
* * *
У понедељак, 25. јула, у 12 часова у свечаној сали УКС, писци су прославили
славу српског песништва Икону Богородице Тројеручице. Парох Саборне цркве
Бранко Топаловић је освештао колач. Поздравном беседом присутнима се обратио
домаћин славе песник Никола Цинцар Попоски.
* * *
У четвртак, 28. јула у УКС, у сарадњи са Издавачким предузећем “Рашка школа”,
одржана је конференција за штампу на којој је говорено о прозној књизи једног
од најконтроверзнијих италијанских књижевника Ђованија Папинија Писма папе
Целестина ВИ људском роду, коју је са италијанског на српски превео свештеник
и песник Матеја Матејић. Учествовали су Милојко Милићевић и проф. др Мирољуб
Јоковић.
Ђовани Папини (рођен у Фиренци 1881–1956) са идеолошке тачке гледишта сав
је у парадоксима. Прво је био ватрени антинационалиста да би завршио у национализму.
Када је реч о религијским ставовима, треба истаћи да је у младости био агностиук,
да би се у зрелим годинама преобратио у ватреног заговорника римокатоличанства.
О књизи, Мирољуб Јоковић каже: “Иако објављена пре 50 година, пре би се помислило
да је ову књигу написао наш савременик. Оно што овој маестралној књизи даје
непролазност, то је језик којом је писана. Наиме, о тако кључним проблемима
као што је хришћанство, положај жене, песника, историчара, научника, владара,
богаташа и сиромаха, интелектуална и духовна клима света може се успешно писати
само језиком који спаја књижевност, антропологију, историју, беседу, филозофију
... истинско богатство за овог писца није ништа друго до стварна употреба
ствари које осигуравају и улепшавају живот.”
* * *
У петак, 28. јула, с почетком у 12 часова, у УКС одржан је спомен на Драгоша
Калајића, књижевника, сликара и публицисте. О Драгошу Калајићу су говорили:
потпредседник УКС Мирослав Јосић Вишњић, Момо Капор, Веселин Ђуретић, Слободан
Бода Марковић, Драган Мраовић, Стефан Грубач, Златко Красни и Никола Радошевић.
Мирослав Јосић Вишњић обратио се скупу речима да је за сликара, есејисту,
елитисту, полиглоту, представника духовног аристократизма какав је био Драгош
Калајић, Европа била мала. Момо Капор је казао да не може да говори о Драгошу
као да је заувек отишао, него пре да је на једном од својих путовања. Познавали
су се 45 година. Имао је сан да у слику убаци покрет. Борио се између вансликарства
и чистог сликарства. Припадао је елитним галеријама Рима. Драгош је говорио
неколико светских језика. Градски дечак, римски младић, познавао је најелитнија
места у Европи. Када је избио рат, дошао је у земљу и отишао као ратни извештач
на ратишта Крајине и Херцеговине. Најхрабрији човек кога сам познавао, истакао
је Момо Капор. Јавно је признао да се стиди свог прошлог живота. Суочен са
близином смрти, схватио је да је сујета уметничког живота бесмислена. Од 1992–1995.
па све до смрти посветио се људима које познаје, посветио се својој браћи
с оне стране Дрине. И то је један од најдрагоценијих трагова писца о делу
народа који је био у ратним страхотама. Веселин Ђуретић је говорио о Драгошу
Калајићу као о човеку који узнемиреном српском народу удахњује историјску
свест. Пре других сагледао је међународну сцену. Слободан Бода Марковић, у
сећању на Драгоша Калајића рекао је да је он све око себе и сваког око себе
чинио достојним живота. Разговори које је водио увек су били о суштини али
вођени народним, мудрим начином. Говорио је о Европи као о свету. Бранио је
сликарство. Дубоко је осећао будућност. Драган Мраовић је прочитао део из
чланака Уга Гауденција из новина РИНА СЦИТА, који је посветио чак седам страница
Драгошу Калајићи, у којем, између осталог, пише: “борио се за Европу народа
и нација”. Стефан Грубач је прочитао одломак из листа “Сведок” у којем је
наведено да је другачије писао, мислио, говорио а иза свега је стајала снага,
тј. став. У тај став унет је морал ... више је схваћен у иностраним круговима
у Шпанији и Москви ... није желео да се допадне свима. Показао је да јемогуће
бити и Европљанин и Србин. Доказао је да волети свој народ не значи мрзети
друге. Златко Красни је упоредио Драгоша Калајића са Хераклитом, рекавши да
је био елемент ватре. Веровао је у божанску човекову природу. Борио се за
достојанство и слободу. Никола Радошевић је говорио о свом дугогодишњем познанству
са Драгошем Калајићем.
 |
 |
JUN 2005.
У среду, 1. јуна, са почетком у 19 часова, у Удружењу књижевника Србије говорено
је о другој по реду песничкој књизи Бојана Стоиљковића “Упад у реч”. У програму
су, поред аутора, учествовале и глумице Маја Колунџија и Јасмина Стоиљковић,
док је о књизи говорио Душан Цицвара.
Бојан Стоиљковић је рођен у Гњилану 1978. године где и данас живи. Иначе,
типичан је представник генерације која је дорасла уз рок музику, џез и стрипове,
како је на крају вечери рекао Душан Цицвара.
***
У четвртак, 2. јуна, у УКС цео дан је био посвећен сећању на живот и рад великог
научника Николе Тесле. Од поднева па надаље трајало је “Теслино планетарно
посело”, да би истог дана, у вечерњим часовима, била одржана и “Четврта Теслина
академија”, са називом: “Дух, светлост и свест”. У целодневном програму су
учествовали: проф. др Ђуро Коруга машински факултет, др Љубинко Илић ЈУПИН,
проф. др Драган Раденковић, ФПУ, др Божидар Раденковић ФОН, Ранко Грујић “Теслино
меморијално друштво Њујорк”, књижевници Драгомир Брајковић и Мома Димић, Срђан
Дошен, Књижевни клуб “Пегаз”. У уметничком програму су учествовали глумица
Ана Милакара, КУД “Крајина”, изворна певачка група “Динарке” и гуслар Саво
Контић. Скуп је поздравио секретар Удружења Предраг Богдановић Ци, док је
домаћин сусрета био књижевник Жељко Сарић.
***
У уторак, 7. јуна, у УКС са почетком у 19 часова, професор др Драгољуб Живојиновић
је одржао предавање “Претензије Ватикана на Балкану у 20 веку”.
***
У среду, 8. јуна, у УКС у 19 часова, разговарало се о најновијој књизи професора
др Драга Ручнова, “Записи на камену - Анно домини 1999”. Публици су књигу
прдставили Радомир Мићуновић и Милован Богавац. Програм је водио Душан Цицвара.
***
У петак, 10. јуна, са почетком у 12 часова, у УКС одржана је промоција збирке
песама истакнутог драмског уметника Зорана М. Симоновића “Окачени поглед”;
издавач “Народна књига - Алфа”. О књизи су говорили: Милица Лилић Јефтимијевић,
Слободан Ракитић, Бранислав Бојић Баника, уредник “Народне књиге” Милета Аћимовић
Ивков, драмски уметник, председник УДУ Србије Соња Јауковић и аутор. У музичком
делу програма представио нам се ансамбл “Јоцулаторес Славенсес”, са професором
Љубомиром Димитријевићем.
***
У четвртак, 16. јуна, у УКС представљен је програм “Драинчевих сусрета”. Такође,
приказан је и избор из поезије Данета Стојиљковића “Линија повучена из Дубова”.
О књизи су говорили Драган Барјактаревић, Раде Војводић, Драган Лакићевић
и аутор. Стихове је казивао Вицо Дардић.
На почетку разговора наглашено је да је избор песама сачинио Раде Војводић,
а да је предговор написао Чедомир Мирковић који, између осталог, бележи: “Песнички
текст плени парадигматичном особеношћу”, а посебно издваја песму “Говор мог
оца уз вино”, за коју подвлачи да је антологијска и најверодостојнија.
Драган Барјактаревић, директор библиотеке “Раде Драинац”, говорио је о дугој
традицији сусрета који се одржавају од 1966. године, напоменувши да се ту
говори о Драинчевој поезији, да се додељују награде а и представља савремена
српска поезија.
Раде Војводић, кад говори о поезији Данета Стојиљковића, скреће пажњу на потребу
песниковог “ја” да се смрт одложи.
Драган Лакићевић прави поређење и истиче да је сваки дан непролазан у вечност
а тако је и са песником. Ваља ослушнути звук и осетити жар у језику и завршава:
“Дубова је летопис живота.”
***
У понедељак, 20. јуна, са почетком у 19 часова, у УКС је одржана промоција
књиге “Читанка” аутора Рада Дацића. У програму су учествовали Миодраг Матицки,
Младен Козомара, Раша Попов и аутор.
***
У уторак, 21. јуна, УКС и УКПС организовали су и одржали Сећање повдом недавне
смрти књижевника и преводиоца Драгослава Андрића. Том приликом су учествовали:
Мирослава Спасић, Иванка Павловић, Вида Јанковић, Дана Милошевић, Никола Бертолино,
Душан Јакшић, Раша Попов и председник УКС Срба Игњатовић.
Писац, антологичар, уредник, издавач, шаховски мајстор, драматург у БДП, започела
је сећање Мирослава Спасић, а потом је цитирала Драгослава Андрића из интервјуа
датог у фебруару 2005. године: “Не треба дозволити да речи управљају нама”.
Вида Јанковић је рекла да поезија коју је преводио има исти ритам као оригинални
текст, док је Иванка Павловић ставила акценат на Андрићеву многострано обдарену
личност. Душан Јакшић је скренуо пажњу на Драгослава као шаховског мајстроа
(био је члан државне репрезентације) а једна од врлина која га је красила
била је и то што није подлегао сујети. Председник Удружења књижевника Србије,
Срба Игњатовић, нагласио је да однос према језику у нашој култури има посебно
место и наставио: “Драгослав Андрић је имао сличну улогу као Станислав Винавер,
односно, имао је чуло за жаргонску изражајност. Такође је битан и његов однос
пема еснафу.” И закључио: “За собом је оставио импресивно дело”.
***
У среду, 22. јуна, у УКС одржана је промоција 11-тог броја часописа за позоришну
уметност, драму, културу и науку “Драма”. Часопис су представили Миладин Шеварлић,
Миодраг Ђукић, Рашко В. Јовановић, Зоран Т. Јовановић и Милан Миња Обрадовић.
Часопис излази четири пута годишње. Неки од текстова који се могу прочитати
између корица овог броја су: “Косово и Метохија пред решавање статуса” чији
је аутор Владислав Јовановић, “Културна политика Београда у транзицији” аутора
Живорада Ајдачића који је и један од уредника часописа. Затим следе редовне
рубрике: хроника, есеј, интервју. Ликовне прилоге уредила је Дивна Јелековић.
Посебно је истакнуто да је у рубрици хроника наведено како је било доста премијера
- највише у ЈДП и ВДП.
***
У четвртак, 23. јуна, у УКС представљено је друго, допуњено издање књиге “Ходочашће”,
песника и сликара Игора Ремса. О књизи су говорили књижевни критичар др Бојана
Стојановић Пантовић и књижевни критичар, уједно и уредник у издавачком предузећу
“Дерета”, Петар Арбутина.
Игор Ремс је афирмисан аутор, уосталом прихваћен и од немачке критике, навела
је др Бојана Стојановић Пантовић. И наставила: “Радња његових песама одвија
се између приморских крајева и хладних урбаних станишта. Топус, ходочашће,
јесте чежња за смирењем, чежња смирења од странствовања. Између егзистенцијалне
позиције песника и између слућених трагова поставља се питање кругова. Јавља
се сумња, крик, неверица, пут од таме до светлости”. Петар Арбутина наглашава
да песник осликава трауму савременог човека. Сви ратови као и успостављање
мира након ратова добијени су и изгубљени у прошлости. Савремени човек не
може никуд побећи. Игор Ремс доноси нови мотив, покушава да наслика совј лик,
закључује Петар Арбутина.
***
У петак, 24. јуна, са почетком у 12 часова, у УКС одржана је промоција најновије
књиге Јасмине Ане “Српкиње о којима се прича” коју је објавила “Народна књига”.
У програму су учествовали: романсијер, песник и књижевни критичар Драган Лакићевић,
глумци Мирјана Мина Лазаревић и Милан Лане Гутовић. Специјална гошћа била
је Снежана Лојент Костић, српкиња која живи на Тихитију.
У књизи су објављени разговори са Биљаном Вилимон, Милицом Милшом, Ксенијом
Зечевић, Лидијом Вукићевић, Исидором Бјелицом, Снежаном Савић, Весном Чипчић,
Мирјаном Бобић Мојсиловић, Мајом Гојковић, Радом Ђуричин, Ољом Ивањицки ...
Драган Лакићевић је нагласио да је књига писана у добром духу разговора. Обликована
је и ментална и морална мапа из исповести неких Српкиња о којима је писала
Јасмина Ана. Сама ауторка је истакла да је за успех потребан рад, много вере,
енергије и мотива.
***
У четвртак, 30. јуна, у УКС представљен је часопис за књижевност, науку, уметност
и културу “Наш траг” који излази у Великој Плани.
О часопису су говорили аутори: редитељ и уредник драмског програма Радио Београда
Мирослав Јокић, Звонимир Костић, Илија Бакић, мр Драган Петковић, Славен Радовановић,
шаховски мајстор Фиде Драган Станковић, дипл. географ Зоран Б. Маринковић,
главни и одговорни уредник часописа “Наш траг” Милан Р. Симић.
MAJ 2005.
U sredu, 4. maja, sa početkom u 19 časova, u Udruženju književnika Srbije,
o romanu Dragana Đurića “Zatočenik u silosu”, govorili su Moma Dimić, Jovo
Krstić i Slavenko Terzić. Odlomke iz proze čitao je Dušan Simjanovski.
* * *
U petak 6. maja, sa početkom u 12 časova, u UKS je održana promocija almanaha
“Stopama Crnjanskog”. Ujedno, obeleženo je i deset godina Udruženja pisaca
7 - sekcije UKS iz Frnkfurta. Učestvovali su Milutin Alempijević, Moma Dimić,
Slavica Mastikosa i Branislav Bojić. Svoje radove su čitali: Dara Vučinić,
Vera Aleksandrić, Dobrica Jovanović, Ljubodrag Živanović i Slavica Mastikosa.
Tokom promocije dodeljene su zahvalnice Milutinu Alempijeviću i Larisi Vidić
za sve ono što su učinili za Almanah i Udruženje pisaca 7 - sekcije iz Frankfurta.
U ovom broju Almanaha, koji je inače deseti po redu, nalaze se radovi pisaca
iz Kanade, SAD, Austrije i Frankfurta.
* * *
U utorak, 10. maja, u UKS predstavljena je knjiga novinarke i književnice
Ljiljane Bulatović “Zar je zločin braniti otadžbinu”. O knjizi su govorili
general Božidar Delić, Borjanka Livić i Božo Kecović. Program je vodio Bratislav
Milanović.
* * *
U četvrtak, 12. maja, u prepunoj sali UKS-a, povodom dobijanja nagrade “Milan
Rakić” koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije, razgovarano je o najnovijoj
zbirci pesama “Sadevo” pesnika i doskorašnjeg urednika časopisa “Književnost”
Vuka Krnjevića. Učesnici u razgovoru su bili Srba Ignjatovi, Zoran Bundalo,
Dragoljub Jeknić i autor. U zbirci “Sadevo” nalaze se i starije i novije pesme.
Izlažući svoja razmišljanja o knjizi, Srba Ignjatović je napomenuo da je ovde
reč o lirskoj dokumentarnoj poeziji, dok je Zoran Bundalo ukazao da je jedan
od glavnih motiva pesnika, voda. Između ostalog, istaknuto je da je odlika
ove poezije buntovnost univerzalnih motiva kao i smrt koja je alfa i omega
čitave zbirke. Autor je naveo da osnovno pitanje Teodora Adorna “Može li se
posle Aušvica još pisati!?, on zamenjuje pitanjem može li se posle Jasenovca
još pisati? Opominje nas da je dvadeseti vek najužasnije vreme, da je industrija
smrti i u fašističkim i staljinističkim logorima.
Bio je to svojevrstan portret uglednog pesnika Vuka Krnjevića koji na osoben
način peva i oblikuje svoje nove knjige.
* * *
U sredu, 18. maja, u UKS o knjizi “Izabrane i nove pesme” pesnika, esejiste
i pisca kratkih priča Božidara Vasiljevića, govorili su: Jasmina Nešković,
prevodilac sa portugalskog, Radomir Andrić i Bratislav Milanović.
Vasiljević ne postavlja pitanja smisla i besmisla, on konstatuje svet, reči
su Jasmine Nešković. Radomir Andrić pominje i da dečje pesme ovog pesnika
odustaju od šabloniziranja. Postavlja pitanje: “Šta je osobeno kod ovog pesnika”?
I, odgovara da je u pitanju začudan govor koji oneobičava jezik. Traganje
za drugošću, za onim osobenim jeste ono na šta treba staviti akcenat u sagledavanju
ove poezije. Kao i asocijativnost, spontano zalaženje u podsvest, simbolično
što govori o modernim svojstvima, moćima samog pesničkog čina. Bratislav Milanović
zaključuje da izbor od 60 pesama u knjizi sačinjava celinu kojoj se nema šta
dodati ni oduzeti.
* * *
U četvrtak, 19. maja, nastavljeno je predstavljanje dobitnika književne nagrade
“Milan Rakić” koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije. O zbirci pesama
kojoj je dodeljena nagrada “Drugačiji govor” Radomira Stojanovića, govorili
su Milica Jeftimijević Lilić i Bratislav Milanović.
Autora je Milica Jeftimijević Lilić predstavila kao postojanu ličnost, govorila
je o komunikativnosti kao suštini njegove poezije, o poeziji kao zasebnom
govoru, o poetskoj nosivosti Radomira Stojanovića koja je došla s polja (Kosova
polja). Pesnički subjekt, nastavila je, ume da napravi distancu od stvarnosti
a opet, kroz finu liriku da dâ sugestivan ton tragičnog. Polje se u zbirci
javlja i kao more i kao izvor. Stojanović će reći “suton polje”, a ne konkretno
Gazimestan kao npr. Milan Rakić. Posebno je podvukla da u poeziji nema leleka
i teških emocija. Bratislav Milanović za knjigu kaže da nije neosimbolička
već da su stihovi direktni, otvoreni in media res, i naročito naglašava da
je nagrada “Milan Rakić” - nagrada koju pisci dodeljuju piscima. Autor, govoreći
o samim pesmama, ističe da one moraju i da svedoče i da sanjaju, ali i da
govore o prolaznosti. I danas šeta Kosovka devojka. To polje se ne nalazi
samo na Kosovu već je i u nama samima, i završava govoreći da poezija nije
ukras.
* * *
U petak, 20. maja, u UKS, sa početkom u 19 časova, vođen je razgovor o najnovijem
romanu pripadnika mlađe generacije srpskih pisaca Jove Ilukića “Ana Marija
me je ludo volela”. O romanu je govorio Nebojša Ćosić i Dušan Cicvara, koji
je ujedno bio i voditelj programa.
* * *
U četvrtak, 24. maja, u UKS održan je književni susret u spomen na Čedomira
Mirkovića, istaknutog književnog kritičara, proznog pisca i esejiste, bivšeg
urednika “Prosvete” i obrazovnog programa RTS-a, kao i potpredsednika udruženja
književnika Srbije. O Čedomiru Mirkoviću su govorili Ljubivoje Ršmunović,
Miloš Petrović, Slavko Gordić, dr Predrag Smiljković, Milisav Milenković,
Mileta Aćimović Ivkov, Selim Radulović i Zlatko Krasni.
U svojoj besedi “Zapis o visokom”, pesnik i potpresednik UKS Ljubivoje Ršumović
ukazao je na sve prednosti Mirkovićeve korpulentne figure kao stvaraoca ali
i kao mete, velike i nepromašive. Miloš Petrović je naglasio kritičarsku sposobnost,
odnosno još jednu odliku Mirkovića kao sjajnog i odgovornog čitaoca. Selimir
Radulović ga je opisao kao čoveka divergentne energije, praktičara novinske
kritike. Biranim rečima obratili su se i Mileta Aćimović Ivkov i Milisav Milenković
osvrnuvši se na Čedomira Mirkovića kao na pisca kratke pripovedačke forme
moderne fakture u kojoj je preplitao dokumentarno i fiktivno. Zlatko Krasni
je pročitao dve pesme posvećene Čedomiru Mirkoviću i dodao da je za njega
on na prvom mestu pripovedač, na kraju rekavši: “Kao da je celog života hteo
da priča bajku”.
* * *
U sredu, 25. maja, u UKS, sa početkom u 19 časova, predstavljena je knjiga
“Beograd kog više nema”. Sećanje na stari Beograd evocirao je novinar i književnik
Mihajlo Dajmak, potom romansijerka Milka Knežević Ivašković i publicistkinja
i romansijerka Tanja Bulatović.
Mihajlo Dajmak, glavni urednik magazina “Mali kuvar” i autor romana “Gozba”,
govorio je o nastanku beogradskih kafana i starih jela. Mika Knežević Ivašković,
autorka tinejdžerskih romana “13-jedno sećanje na sedamdesete” i “Bez daha”,
evocirala je sećanje na pulsiranje beogradskih ulica sedamdesetih godina prošlog
veka i diskoteka poput “Cepelina”, “Zvezde” i drugih.
* * *
U utorak, 31. maja u 19 časova, u UKS vođen je razgovor o pesničkoj knjizi
“Deklinacije” koju je napisao Vladimir Bogićević. Učesnici u razgovoru su
bili: Dušan Stojković, Milica Jeftimijević Lilić, Svetislav Savić i Bratislav
Milanović. Stihove je čitao Gojko Šantić.
Govoreći o knjizi Dušan Stojković se zapitao: “Da li ova knjiga podseća na
pazle koje strpljivi čitalac (ne osetivši da mu je pesnik “zadao” temu, razapeo
mrežu) može da “sredi” po svom nahođenju? Jeste li ona jedna od knjiga-mrdalica
koje se javljaju i u našoj književnosti u poslednje vreme”?, i nastavio: “Pesnik
se poigrava opštim mestima. Isto to čini i kad se radi o uobičajenim frazama,
verbalnim klišeima. Služi se i tehničkim izrazima. Mestimice kompjuterizuje,
“robotizuje” jezik. Takav jezik “oslikava” čoveka-mašinu, onoga koji je sa
sebe otresao sve ljude.”