Документи  Саопштења, изјаве ...   Догађаји   Линкови

Београдски међународни сусрети   Управа   Издања

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА

Prvi dobitnik "Pečata kneza Lazara" je Ljiljana Habjanović Đurović

Jednoglasnom odlukom žirija u sastavu: Milica Jeftimijević Lilić, Radomir Andrić, Mićo Cvijetić, Milijan Despotović i Hadži Dragan Todorović, prvi dobitnik novoustanovljene nagrade „PEČAT KNEZA LAZARA” koju dodeljuju Crkvena opština Prilipac, Hram Rođenja Presvete Bogorodice u Prilipcu i Umetnička kolonija „Prilipac”, a za najbolju knjigu inspirisanu duhovnošću i objavljenu između dva praznika Male Gospojine, odnosno dve hramovne slave i dva saziva umetničke kolonije „Prilipac”, je LJILJANA HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ, za knjigu „SVIH ŽALOSNIH RADOST”.

Nagrada je dobitnici uručena u konaku Hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Prilipcu, tokom trajanja 11. saziva Umetničke kolonije „Prilipac”, odnosno na Krstovdan, 27.09.2005.

H. D.Todorović


"Шушњар" Ненадићу

На десетим међународним књижевним сусретима “Шушњар 2005” у Републици Српској и ове године додељена је престижна истоимена награда за најбољу песничку књигу објављену између две манифестације. Овогодишњи добитник је угледни песник Милан Ненадић, коме је награда свечано уручена 31. јула у Оштрој Луци. Ово песничко признање припало му је за књигу изабраних и нових песама Пола капи росе, чији је издавач “Орфеус” из Новог Сада.

Максимовићу "Жичка хрисовуља"

На преображење Господње, у трпезарији манастира Жича, песнику Мирославу Максимовићу уручено је велико признање Жичког духовног сабора “Жичка хрисовуља”. Према образложењу жирија, оно је овогодишњем лауреату додељено “за лирику којом продубљује свакидашње стварности света”. На свечаном скупу о песнику је говорио академик Светозар Кољевић који је нагласио да Максимовићева поезија дочарава духовни профил једног времена.
Како је то већ по устаљеном реду и обичају, добитник овог високог песничког признања захвалио се беседом у чувеној задужбини Немањића. Мирослав Максимовић је, између осталог, рекао: – У историји људског рода смењивале су се епохе трговаца и епохе песника – не у буквалном већ у метафоричном и најопштијем значењу. Песници отварају капије смисла, да би их трговци украшавали ђинђувама и користили за своје послове. Сада је у току епоха трговаца. А, Жички духовни сабор и слични подухвати свесних људи служе томе да се сачува – макар у души, до преображења – време песника, оних буквалних, по позиву, као што су добитници Жичке хрисовуље, али и оних општих, метафоричних, све до оног из чијег је ока кануо манастир Жича на земљу на којој (по)стојимо.

Признање за Великића

Познати швајцарски књижевни часопис “ДУ” управо је објавио ЦД-ром са пет најбољих прича за децу. Атори прича су Џон ле Каре, А. Л. Кенеди, Исмаил Кадаре, Фелицитас Хопе и Драган Великић. Часопис “ДУ” позвао је прошле јесени двадесет познатих европских писаца, који иначе не пишу за децу, да напишу по једну причу за специјални број овог часописа посвећен књижевности за децу. Објављени ЦД-ром доноси избор од пет најбољих прича објављених у том броју часописа “ДУ”. Прича Драгана Великића зове се “Дечак који је волео возове”. ( К.Р.)

Деспотов прстен Милошу Петровићу

У галеријској сали крушевачког позоришта, у суботу 21. маја, одржана је свечаност уручења “Багдалиног” златног прстена “Деспот Стефан Лазаревић”, који је ове године припао угледном књижевном и културном посленику Милошу Петровићу из Крушевца. Ово признање, које су пре њега понела крупна имена српске књижевности и уметности, добитнику је уручила Гордана Влаховић, председник Књижевног клуба “Багдала”.
У име Удружења књижевника Србије бираним речима је лауреата поздравио Предраг Богдановић Ци, истичући његово изузетно место и допринос у раду и деловању ове еснафске организације, у њеним органима и телима. Указао је и на Петровићево деценијско суделовање у свим књижевним збивањима у Крушевцу и другим местима на српској књижевно-уметничкој сцени, где је био незаобилазан актер и судионик.
Слово о писцу, а поводом овог признања, лепог и симболичног имена, одржао је књижевник Мићо Цвијетић. Он је нагласио да је Милош Петровић значајан књижевни и позоришни критичар и есејиста, радозналог духа и виспреног ума, мисионар оне чудесне багдалске енергије, песничке и уметничке. “У нашем књижевном и културном животу Милош Петровић поседује своју посебну деоницу којом се креће и на којој делује посвећенички и са младићком свежином”, рекао је, поред осталог, говорник.
Свечаност је завршена беседом овогодишњег добитника Деспотовог Прстена, у којој се Милош Петровић, уз захвалност дародавцу, осврнуо, помало сетно, на пређени пут и властити књижевни рад.

Раваничанин и Песничка хрисовуља

Савет новоосноване Српске духовне академије у Параћину донео је одлуку о додељивању својих признања српским писцима за изузетан допринос развоју и очувању српске духовности и културе. Први носиоци награде “Раваничанин” ове институције су: Срба Игњатовић, Радомир Андрић, Мићо Цвијетић и Предраг Богдановић Ци. Код доношења одлуке имао се у виду како њихов стваралачки опус тако и неоспоран допринос раду Удружења књижевника Србије, које ове године обележава стогодишњицу књижевног удруживања у Срба. Признања су им уручена на свечаности у параћину 10. јуна ове године.
Награду - повељу “Раваничанин” прати и уникатна кристална књига, рад еминентног уметника Србобрана Килибарде, дизајнера Српске фабрике стакла у Параћину, која је и спонзор ових признања.
Савет је такође донео долуку да за значајан допринос српској духовности награду “Песничка хрисовуља” понесу следећи књижевници, чланови УКС: Мирослав Димитријевић, Бајо Џаковић и Зоран Трифуновић. Награду, такође, прати кристални пехар, рад поменутог параћинског уметника.

Јефимијин вез

На овогодишњој књижевној манифестацији “Јефимијини дани” која се одржава у Љубостињи и Трстенику, награда “Јефимијин вез” припала је Зорици Арсић-Мандарић за песничку књигу “Женски почетак вечности” (издавач “Апостроф”, Београд) и Верољубу Вукашиновићу за песничку збирку “Цветна недеља” (издавач “Народна књига”, Београд). По оцени жирија ове песничке књиге карактерише духовно надахнуће и лирски вез. Награде им је у Порти манастира Љубостиња уручио председник општине Трстеник Радован Радовић, у петак, 24. јуна ове године.
На овим духовним, поетским и уметничким свечаностима, “Слово о Јефимији” одржао је песник Радомир Андрић, а у вишедневном програму манифестације своја песничка и друга уметничка приношења даровало је више угледних песника, критичара и других уметниика.

Пуслојићу - Златни Орфеј

На завршној свечаности јубиларног 20-ог Фестивала “Српско перо” у Јагодини, у суботу 25. јуна ове године, песнику и преводиоцу Адаму Пуслојићу уручено је највише признање Фестивала - награда “Златни орфеј”, за (како је исказано у образложењу Жирија) свевремени печат и трајни допринос срској културној баштини. Наведено је и то да је Адам Пуслојић заслужио ово лепо признање “особеним песничким погледом на свет експонираним кроз више десетина објављених књига, деловањем у клокотризму, чији је био идејни творац, и преводилачким радом (превео је стотинак књига са српског на румунски језик и обрнуто”.
Награду је Пуслојићу уручио председник жирија Слободан Жикић, књижевник и новинар листа “Политика”, а о песничком и преводилачком делу лауреата говорио је песник Радомир Андрић. Гости на овом уручењу награде, у Књижевном клубу “Ђура Јакшић”, били су и песници Љубинко Јелић и Драгољуб Фируловић, као и председник овог клуба, Ратко Стојиловић.

“Васко Попа” - Милану Ђорђевићу

Овогодишњи добитник престижне песничке награде “Васко Попа” је песник Милан Т. Ђорђевић, којом је овенчан за збирку “Црна поморанџа” (издавач “Рад”, Београд). Награда је уручена у Градској кући у Вршцу, у среду, 29. јуна ове године. Повељу и новчани износ песнику је уручио Драгомир Ћурчић, председник Управног одбора Фондације “Хемофарм”.
Преносећи образложење жирија, Васа Павковић је нагласио да је ово прва велика песничка награда која је припала Милану Т. Ђорђевићу, а њоме се “Потврђује афирмативно мишљење критике и колега о овом песнику”. Песник Ђорђевић, који је и угледни прозаиста, есејиста и преводилац, говорио је у својој беседи о улози песника данас, истичући “да нас је, на дан свог рођења, окупио песнички маг Васко Попа”, чије часно име носи признање које је примио.

Милановићу - Заплањски Орфеј

У суботу, 2. јула, уручена је овогодишња награда “Заплањски Орфеј” Братиславу Р. Милановићу. Награђен је за песму “Летописац пред библиотеком на Косанчићевом венцу”, која је објављена у “Књижевном магазину”, у септембру прошле године. Награда, која се додељује за најбољу песму објављену у листовима и часописима између две свечаности, песнику Милановићу уручена је на једанаестим “Миљковићевим поетским свечаностима”, које су одржане у Дому културе у Гаџином Хану.

Тимочка лира - Јани Растегорац

На Фестивалу културе младих Србије, који је одржан од 5. до 9. јула у Књажевцу, признање “Тимочка лира” припало је младој гимназијалки из Београда Јани Растегорац. Ову песничку награду додељује традиционално Радио Београд 2, а песникињи је уручена у среду, 6. јула, у Дому културе у Књажевцу, који је организатор овог лепог фестивала.
Књижевно стваралаштво младих презентовано је учешћем десет младих песника, који су као најбољи одабрани по конкурсу ове манифестације. Жири, у саставу Радомир Андрић, Зоран Вучић и Обрен Ристић, определио се да поменуту звучну награду додели Јани Растегорац за песму “Ток”, а остали млади песници и песникиње награђени су књигама.

Минерва - Момиру Лазићу

Овогодишњи добитник награде “Минерва”, коју додељује Друштво писаца “Десанка Максимовић” из Торонта, у Канади, припала је Момиру Лазићу, књижевнику из Београда. Лазић је награђен за своју најновију књигу “Пут у катаклизму”, а награда се састоји од плакете и скулптуре, рад истакнутог српског вајара Зорана Беатовића, који живи и ради у Торонту. Ово признање, које је установљено пре пет година, додељује се “онима који су највише допринели ширењу истине о Србима у свету”.

Беловодска розета - Миловану Данојлићу

Свестраном писцу, Миловану Данојлићу, који већ дуго живи у Француској, у суботу, 23. јула, у селу Бела Вода код Крушевца, уручено је признање “Беловодска розета”. Овај дар, који су пре њега понели такође велики српски писци, додељено му је за изузетан допринос српској култури. Цвет од камена, који је исклесао самоуки беловодски вајар Драган Живковић, Данојлићу је уручио Драган Аздејковић, председник општине Крушевац.
О награђеном писцу говорио је књижевни критичар Радивоје Микић, а у својој надахнутој беседи лауреат је нагласио да је страстан обожавалац свих заната, посебно каменорезачког. На везу између каменорезачког и песничког заната подсећају га многи песници, од Бодлера до Верлена и Езре Паунда. Поменуо је и Ђуру Јакшића, који је саму Србију видео као велики, у небо подигнути камен, а посебно је истакао оно Његошево: “Удар нађе искру у камену...”

Крај странице