Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
АНТОЛОГИЈА СРПСКИХ ПЕСНИКА НА ШВЕДСКОМ У ИЗБОРУ И ПРЕВОДУ ЕЛЕОНОРЕ ЛУТХАНДЕР
Izdavacka kuca SERUM predstavlja pesnicku antologiju "OKO JE PROSTRANIJE OD NEBA".Retko je neka pesnicka antologija bila potrebnija od ove da bi se zaobisla pojednostavljena slika koju CNN pruza svojim gledaocima. U vremenu kada televizijski medij upravlja mnogim nasim predstavama o svetu, pesnicka antologija "Oko je prostranije od neba" moze da ukaze na slike iz drugog ugla. Kakvi su to “agresivni” ljudi koji zive u Srbiji? Da li postoji njihova druga dimenzija?
Da postoji. U Srbiji ima puno poezije, misaonosti i ljubavi. Zivot, kao u jednom od Kusturicinih filmova. Oda zivotu.
Antologija sadrzi sezdesetak srpskih pesnika u prepevu na svedski jezik srpsko/svedske pesnikinje Eleonore Luthander.
THOMAS LINDBLAD
PREDGOVOR ZA ANTOLOGIJU
"OKO JE PROSTRANIJE OD NEBA"
SRPSKI PESNICI KOJE SAM SRELA.Jedna stvar je sigurna: gotovo svi u Srbiji pisu pesme. Kao da se obistinio prorocanski stih Branka Miljkovica: "Poeziju ce svi pisati"! Posle 30 godina provedenih u Svedskoj, vratila sam se u Beograd i dobila pregrsti pune pesnickih knjiga. Nisam ih sve mogla poneti sa sobom na povratku avionom u Stokholm, nego sam prevela na svedski jezik po jednu pesmu od svakog pesnika i antologija se sama od sebe stvorila. U antologiji se nalaze zastupljeni veliki nacionalni pesnici rame uz rame sa jednom pesnikinjom sa sela koja svake nedelje prodaje sir na Kalenica pijaci u Beogradu.
Antologiju "Oko je prostranije od neba" obnavljacu svake dve, tri godine, uvek kada prikupim pregrst novih pesama od pesnika koje budem sretala, sto omogucuje cinjenica da je ovo elektonska knjiga na www.serum.nu.
Moj cilj je da svako ko u Srbiji napise jednu lepu pesmu, bude u njoj zastupljen. Koncept ove antologije je da bude antologija celog naroda, "never ending antology", kako sam i obecala u pesmi " Vremenska prognoza za Srbiju", u knjizi "MINUT CUTANJA", 2005.
ELEONORA LUTHANDER rodjena Damjanovic
LJUBICU SRPSKE PESNIKE
SVE PO AZBUCNOM REDU
I NIKOGA NECU IZOSTAVITI:
Radomir Andric
Predrag Bogdanovic Ci
Nemanja Bozic
Dragana Bukvic
Monah Vasilije
Bozidar Vasiljevic
Branislav Veljkovic
Milovan Vitezovic
Gordana Vlajic
Igor Vukojevic
Ljiljana Gavrilovic
Dobrila Gajic Glisic
Moma Dimic
Ljubica M. Eic Srpkinja
Dobrica Eric
Zoran D. Zivkovic
Dragan Zigic
Pero Zubac
Srba Ignjatovic
Milena Isailovic
Sanja Jovic
Vladimir Jovicevic Jov
Cvijeta Jurisevic
Snezana Klasovic- Djordjevic
Mirjana Mima Kovacevic
Zoran Kostic
Vuk Krnjevic
Lune Levajac
Alexandra Luthander
Eleonora Luthander
Milutin Mijailovic
Vjera M. Milacic Drekalovic
Ilija Milidragovic Beli
Jon Milos
Aleksandar Milosevic
Radomir Micunovic
Milan Mladenovic
Dragan Mraovic
Dimitrije Nikolajevic
Djordje Nikolic
Teodor P. Opalic
Petar Pajic
Rasa Popov
Adam Puslojic
Milomir Radosavljevic Kaludranac
Branka S. Rajkovic
Slobodan Rakitic
Ljubivoje Rsumovic
Aleksandar Soknic
Milorad Sovilj
Uros Stepanov
Momir Cetkovic – Poznanjski
Valentina Hlebin Damjanovic
Mico Cvijetic
Emilija Cerovic Yngre
Dusan Cicvara…(to be continued)
www.modersmal.net - pritisnuti "srpski"
ELEONORA LUTHANDER
PUT U GDINJ
Moram priznati
da nista ne znam
o polju
i zivotinjama
O, povedi me u polje!
Dacu visoke stikle
vinovoj lozi
kaisem od krokodlske koze
opasacu maslinovo drvo
strasilu za ptice
dacu svilenu kinesku bluzu
Zamolicu kozu
da mi postane
prijateljica
i pozajmi svoje
bele nausnice
za ples
Stici cu naga
na lokalni Olimp
i priznati
da nista ne znam
o polju
oi zivotinjama
Trazicu od seljaka
da me zaore
i pouciBEOGRADJANKA
Svaki dan se penjem
Na Kineski zid
Novog Beograda
Zivim privremeno
U jednom osvetljenom
Kvadraticu
Srbija je moja majka
Kosovo je moja snaga
Beograd je moja droga
Pobednik na Kalemegdanu
Je moj prvi i poslednji
I jedini ljubavnik
Sremska kobasica
Je moje zivotno osiguranje
Ja sam svedski sto u Beogradu
Ja sam Beogradjanka u
U StokholmuO poeziji Eleonore Luthander: RAZGOVOR NA PUTU
Eleonora Luthander, posebna za našu sredinu, pomalo ekscentrična i pojavom i pevanjem skrenula je pažnju na sebe. Emancipovanost zbirke «Minut ćutanja», višeslojnost napisanog zaodenuta u slobodan izraz ostavile su mnoge čitaoce zatečenim.
Usledilo je «Hvarsko prigovaranje, nastavak tradicionalnog primorskog prigovaranja, ovenčanog još u Hektorovićevom «Ribanju i ribarskom prigovaranju».
Komunikacijanosi posebno značenje u životu ostrvljana odvojenih od kopna kojem stalno potežu, ali ljubomorno čuvaju svoju osobenost i odvojenost. Čini se da pesnikinja nije nimalo slučajno izabrala simbolički ovaj ostrvski razgovor, opštenje pojedinačnog sa opštim i sa samim sobom.
Zbirka je zbir dve zbirke : prvenca,»Zvončići sreće» i «Puta u Gdinj», pisanog u vreme opšteg nerazumevanja među ljudima,1994. godine, u jeku rata.Polivalentnost značenja komunikacije je više nego naglašena.
Eleonora, koja je napustila svoju domovinu i jezik, vraća se «kući» i maternjem jeziku kad jača opšte emigriranje. Ona premošćuje jaz vremena nastanka prvih štampanih stihova sa stihovima zrelog doba moderne žene, čija je deviza OPEN MIND-OPEN WORLD.
Sinonim za ukidanje granica, večna putnica, poliglota, u stihove umeće engleski, italijanski,švedski, oživljava mrtvi latinski. Želi da poveže sve-da uspostavi luk pomirenja-dugu, namesto porušenih mostova(«Mostar»).Ona je za večno spajanje, koje svoj vrhunac dostiglo u ljubavi.
Ljubavnih bisera niska je podugačka. Autorka opeva mnoge vrste ljubavi,od ljubavničke, prijateljske, materinske, civilizacijske...
Hrabra i divna žena gleda životu ravno u oči. Lucidna u građenju poetskih slika i formi, šeta od soneta (stroge forme) pa do slobodnog, neopterećenog povezivanja naoko nepovezivih segmenata stvarnosti. Poetizuje banalno i svakodnevno. Jednom rečju čini prevrat, ali ljupko, ženski, snagom muškarca.
Nije nimalo lako pisati o ljubavi sa oženjenim muškarcem noseći u svesti pojam da ste samo rara avis, koja služi kao baterijska lampa, koja se može pozajmiti prijatelju. Za to treba tzv. Muška samosvest. Pesnikinja se uzdigla nad pasivnom ulogom žene. Ona leti do neslućenih visina slobodno, nepotkresanih krila.
Prva pesma u knjizi po kojoj je ova i dobila ime «Put u Gdinj» je možda najefektnija. Čudesan spoj civilizacija. Duhovita i vešto izvedena. Glasnogovornica je pomirenja urbanog, vamp žene i ruralnog, primitivnog, prvobitnog, prirodnog čoveka.Ljubav je ta koja nagriza sve granice i podele. Čini nas ravnopravnima pod kapom nebeskom u mogućnosti da volimo i budemo voljeni. Ne samo to-ljubav je i jedina mogućnost spoznaje, jer je bez granica, neomeđena predrasudama. Otvoreng srca i očiju se bolje vidi ono u nama i oko nas.
U vreme opšteg trvenja i verske netrpeljivosti jedna pored druge stoje pesme «Beli anđeo» i «Katedrala». Ali, ovde nije posredi padu patetiku oveštalog humanizma i kosmopolitizma, to je prirodno stanje Luthander koja ovalne prozore sakralne građevine poredi sa sjajem okruglog ementalera.
Neosporno veliki erudita pesme je značenjski nadogradila i uvila u oblande mnogobrojnih citata omiljenih pisaca, da bi se zatim slobodno baškarila u stihovima puna samosvojnosti.
Knjiga ima četiri ciklusa, simbolično kao što postoje četiri godišnja doba kojima se zatvara krug prirodnog ciklusa sazrevanja, gde kraj predstavlja uvod u početak novog procesa zrenja. Sa «Putom u Gdinj» koji čine: Put u Gdinj,Klinika mladosti, Biserka from i Pisac i ruža, spisateljica zaokružuje svoj životni proces susreta mladosti,tj. Početka i zrelosti, tj. Raskršća između početka i kraja.
Eleonorine pesme su «bačena ikra u moru ljubavi», one čekaju»oplođenje» (u pesmi konkretno od slikara, ali očekuju to i od čitalaca i kritičara-razumevanje,empatiju,odobravanje. Jer, koliko god pisali pisci sebe radi u katarzične svrhe toliko napisanim zovu u pomoć okolinu da ih razume i podrži.
Detinja čistota uprkos povremenom egzibicionizmu je ostala svojstvo pesnikinjine duše.
Ta ganutljiva čistota i ženska krhkost oličeni su u motivu ruže, koji se javlja i u «Malom princu».Poetesa sama veli da je « u staklenoj bašti pesnikovog oka izrasla u nešto nalik ruži», a u sonetima «Pisac i ruža» se ova tematika produbljuje bez lišenost sentimenta.
Ruža je davnašnji simbol ljubavi,krhka, ona ima mogućnost da se brani samo trnom ili snom,odnosno ironijom i maštom.
Kao sva deca i pesnici i naša Eleonora zna šta traži,ulaže vreme u nešto njoj bitno i plače ako joj se to oduzme.Svetlana Mićunović
Крај странице