Документи  Саопштења, изјаве ...   Догађаји   Линкови

Београдски међународни сусрети   Управа   Издања


СРПСКО - ПОЉСКО ВЕЧЕ У ВАРШАВИ

У оквиру Варшавске песничке јесени која је трајала од 8 до 13 октобра, у суботу, 11 октобра, у Српском клубу у Варшави одржано је књижевно вече српских и пољских писаца. Поред представника амбасаде Србије, било је присутно доста Срба који живе и раде у Варшави, али такође и Пољака.
На сусретима своју поезију читали су Бранко Ћирлић, цењени писац, професор и научни радник који више деценија живи у Варшави и Владан Стаменковић, рођени Београђанин, који скоро двадесет година живи у Варшави и ради у нашој амбасади. И он и Бранко пишу поезију на српском и на пољском језику.

Почасни гост овог сусрета био је песник и прозни писац из Београда, Драган Драгојловић. Прочитано је неколикоњегових песама на српском и на пољском језику из збирке Сунце изнад Шумарица, у преводу Елжбиете Ћирлић, и изазвале су видљиву пажњу присутних.
Драгојловић је дошао у Варшаву на лични позив, а ради разговора о преводу његове књиге Приче из Аустралије. Познати преводилац Иве Андрића, Халина Калита, иако у позним годинама, самоиницијативно се прихватила преводе ове Драгојловићеве књиге прича на пољски. Такође, Бранко Ћирлић и супруга му Елжбиета, желе да преведу на пољски Драгојловићеву књигу песама посвећену стрељању у Крагујевцу, Сунце изнад Шумарица. Ћирлићи желе да преведу ову књигу јер верују да би она у Пољској, због сличних трагичних збивања у недавној историји, била прихваћена и помогла разумевању и подстицању сарадње између Пољске и Србије. Тим пре што Крагујевац има дугогодишњу сарадњу са неким пољским градовима, посебно са Биелско-Бјале.

Сусрету је присуствовало више пољских писаца, од којих су неки читали своје песме, као Здислава Казмарек, Богдан Чоражук и Казимиерж Бурнат. Прочитан је и триптих председника Савеза пољских писаца, Марека Ваврзкиевича.
Писац романа Пацов и подпредседник Савеза, Андреј Заниевски, узео је активног учешћа на сусрету. ''Народна књига'' из Београда објавила је пре неколико година овај роман, који је доживео светску славу преводима на скоро двадесет језика.

Било је очигледно задовољство присутних овим сусретом. О томе су посебно говорили пољски писци, али и сви присутни. Једногласно је уверење да су долазак Драгојловића и његово учешће били драгоцени, а српско-пољско вече оцењено је као једна од најуспешнијих манифестација овогодишње Варшавске песничке јесени.

Уз читање поезије, говорило се о српско – пољској сарадњи у разним областима, а посебно у књижевности. Ћирлић је указао на нека историјска збивања и догађаје који су повезивали Србе и Пољаке. Александар Навроцки говорио је о потреби присуства српске поезије и српских писаца у Пољској и позвао да наши писци узму учешћа на књижевним сусретима који ће се одржати идуће године у Варшави. Бранко Ћирлић, иако у позним годинама, настоји да даје подстицаје тој сарадњи, што је чинио у протаклих неколико деценија. Може се рећи да за свој рад на презентацији српске и југословенске књижевности и културе у Пољској није добио адекватна признања из свог српског завичаја.

 

Крај странице