Документи  Саопштења, изјаве ...   Догађаји   Линкови

Београдски међународни сусрети   Управа   Издања

Спомен-плоча пољском писцу Т. Т. Јежу

У Београду, на Врачару, постоји улица која чува сећање на Теодора Томаша Јежа (право име Зигмунт Милквоски, 1824-1915), пољског племића, земљопоседника, устаничког вођу, публицисту и писца, пријатеља словенских народа, посебно српског. Однедавно се на почетку ове улице налази и спомен-плоча посвећена овом писцу и родољубу, која је свечано откривена у уторак, 24. октобра, а ауторски је рад академског вајара Остоје Горданића Балканског. Ово обележје реализовано је на иницијативу и залагање Удружења књижевника Србије, а уз материјалну потпору Скупштине града Београда.
На свечаности откривања спомен-обележја Теодору Томажу Јежу пригодним беседама присутнима су се обратили господин Метије Шимански, пољски амбасадор у Србији, Срба Игњатовић, председник УКС, Ивана Авжнер, заменик градског секретара за културу, те писац и преводилац Бранко Ћирилић, дугогодишњи секретар Савеза књижевника Пољске, преводилац Андрића, Црњанског и других наших писаца на овај словенски језик. Он је и преводилац књиге Т. Т. Јежа „Црни Ђорђе-Карађорђе, његов живот и дело“ (1897), која је својеврстан спомен вођи српских устаника. Јеж је написао и неколико романа са мотивима из наше средине, „Дахије“, „Ускоци“, „Харамбашина вереница“; био је и члан Српског ученог друштва и Српске Краљевске академије.


Сусрет немачких и српских писаца

Од 25. до 28. октобра у Београду је уприличен сусрет немачких и српских писаца, чији је домаћин био Гете институт из наше престонице. Организовано је више књижевних сесија и предавања у којима осветљени немачко-српски односи у култури у прошлости и садашњости.
Угледни гости из немачке посетили су у четвртак, 26. октобра, Удружење књижевника Србије, где су са својим домаћинима разговарала о књижевној и културној сарадњи а занимале су их и прилике у којима овдашњи писци живе и раде. Учесници у разговору били су: др Валтер Енге Јута Гериг, проф. др Манфред Јенихен, Рихард Вагнер, Инка Пареи, Златко Красни, Предраг Богдановић Ци, Драган Великић, Стеван Тонтић, Драган Драгојловић, Мићо Цвијетић, Драгомир Брајковић и други.
Гости су информисани о недавно одржаном Београдском сусрету писаца, песничкој манифестацији у којој немачка страна има свој традиционални удео, а која већ деценијама доприноси узајамним књижевним везама са светом. Било је речи и о издавачкој делатности УКС, па и о Концепцији „Књижевних новина“, затим о угроженим ауторским правима и незавидном материјалном положају писаца, о чему је госте упознао Предраг Богдановић Ци. Госте је занимала и књижевна сарадња наше еснафске организације са сродним удружењима из бивших југословенских република, али и сарадња са светом. На питање немачких писаца да ли постоји могућност да се оснује српски културни центар у Берлину, Драган Драгојловић је одговорио да постоје такве идеје, не само за немачку већ и за друге центре у свету, али је велика препрека недостатак средства. па је и реализација ове идеје неизвесна. Говоре је и проблемима одласка српских писаца на међународне књижевне фестивале, о материјалним потешкоћама и проблемима са визама. Понижавајуће је чекати у реду за визе, нагласио је књижевник Драган Великић, актуелни амбасадор наше земље у Аустрији.
У овом корисном и пријатељском разговору договарани су и неки конкретни видови немачко-српске књижевне сарадње.


Радни протокол о сарадњи УКС и Савеза писаца Украјине

Амбасадор Украјине у Републици Србији, господин Анатолиј Олејник, са првим секретаром Амбасаде Украјине у Београду, господином Јуријем Лисенком, посетили су у петак, 17. новембра ове године Удружење књижевника Србије. Добродошлицу им је пожелео Срба Игњатовић, председник УКС. Том приликом је потписан Радни протокол о културној сарадњи Удружења књижевника Србије и Савеза писаца Украјине.

Садржај Радног протокола између два еснафска удружења писаца гласи:

Данас, 17. новембра 2006. године, између Савеза књижевника Украјине, који заступа амбасадор Украјине у Београду, АНАТОЛИЈ ОЛЕЈНИК, и Удружења књижевника Србије, које заступа председник Удружења књижевника Србије, СРБА ИГЊАТОВИЋ, у духу стваралачке и колегијалне сарадње склопљен је следећи Протокол:

1. Представници обе књижевне организације сматрају да је, с обзиром на културне циљеве два удружења, неопходно наставити и појачати стваралачке и радне контакте између Савеза књижевника Украјине и Удружења књижевника Србије.
2. Две стране су се сагласиле да у конкретним књижевним манифестацијама које буде организовала једна страна (међународни сусрети, споразуми, прославе јубилеја значајних личности у књижевности) друга обезбеди присуство својих представника.
3. Две стране се обавезују да у својим публикацијама (новине, часописи) активно подржавају објављивање дела писаца двају народа.
4. Потписници овог Протокола сматрају неопходним редовну размену информација о књижевним, културним и другим догађајима у две земље (публикације, новине, билтени, саопштења, итд.).
5. Овај радни Протокол склапа се за период 2006/2010. године, и служиће као основа за потписивање новог радног Протокола за наредни период.

Овај радни протокол састављен је и потписан на српском и украјинском језику у по два примерка, с тим што су текстови идентични и једнако правоснажни.

Након протоколарног дела, настављен је разговор у срдачној и пријатељској атмосфери, у коме је било речи о конкретним видовима књижевне и културне сарадње. Наглашена је судбинска повезаност два словенска народа, навођени примери узајамне упућености Срба и Украјинаца једних на друге у прошлости и у новије време. Неки српски писци изнели су своја пријатна искуства и импресије са гостовања у Украјини. У разговору су учествовали: Мирослав Јосић Вишњић, Љубивоје Ршумовић, Мома Димић, Драган Драгојловић, Александар Саша Петров, Душка Врховац и други српски писци.

Крај странице