Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Свето место на коме стојимо и сутрашњи празник , речитије говоре о значају награде коју примам , него што би то ико рекао . Моје узбуђење је у толико веће што се почаст одаје на Косову, светој српској земљи у коју смо , како би се то песнички рекло, урасли до рамена , а коју нам сада измичу испод ногу
По старом српском веровању Видовдан је дан када се све види , а овде , на Косову, увек се најбоље видело све оно што је за наш опстанак најважније. Косово је, као неким вишим провиђењем, увек било ,,грдно судилиште’’.
Видовдан је дан када славимо Светог великомученика Кнеза Лазара и све српске мученике, наше претке . По легенди , на Видовдан почиње да кука птица кукавица , опомињући тако на косовску погибију , а у глуво доба ноћи провришти и сама земља и све воде на Косову потеку црвене као крв .Ова легенда показује колико је Косово неодвојиво од српске поезије , што ће рећи од српске душе .
Српска поезија , као и српско биће не могу без Косова . Српско биће се у вековима ропства и чувало само кроз веру и у поезији о Косову, чувајући на тај начин и свест о српској држави и постојању српског народa .
Сада смо се опет , као пре шест стотина година , нашли у истој ситуацији : прети нам опасност да нам Косово са Метохијом остане једино у поезији.
Код нас нема малих догађаја и неважних тренутака . Сви догађаји су историјски , а сви наши тренуци су преломни . Међутим , оно што је за наш народ судбинско, дешава се увек на Косову . Да парафразирам Његоша : на њему смо срећу губили али све наше је и васкрсавало с косовске гробнице .
Са раскршћа на коме смо се поново нашли , најважније је питање којим путем да кренемо а да се не изгубимо и не нестанемо?
Kaда се нашао на таквом раскршћу свети Кнез Лазар је знао којом стазом да крене. Народни певач нам то саопштава кроз најлепше метафоре , а узгред буди речено и те метафоре су као много шта друго што је вредно , а српско , из политичких разлога подвргнуте руглу и погрешно се тумаче . Кад политика почне да тумачи песничке метафоре исто је као кад ђаво почне да се крсти . У овом времену модерно је и за личну корист препоручљиво расрбљавање и доказивање свог опредељења за глобализацију .
Којим путем дакле , да се крене да би се нашло на стази кнеза Лазара ?
Сетимо се изреке да се само преко трња стиже до звезда , да се без муке песма не испоја . Ту трновиту стазу , на супрот оној посутој цвећем , изабрао је и најпатриотскији српски песник Ђура Јакшић .
На тој стази која је Христова стаза мучеништва и васкрснућа , данас се налазе Срби који су остали да живе на Косову . То је данас стаза кнеза Лазара и док је један од њих овде , за цео српски народ има наде .Они су данас нови Обилићи .
Подсетићу вас на охрабрујуће речи Светог Николаја Српског који је рекао : ,, Поток не треба да мисли на тежину пута који га чека , већ на бистро језеро у које ће се улити ‘’
Ово своје слово завршавам надом да ће се Златни крст кнеза Лазара , који
данас примам , увек додељивати на овом светом месту , на српској светој косовској
земљи и да ће светлост тог крста и свим будућим генерацијама осветљавати пут
којим треба ићи.
Петар ПАЈИЋ