Документи  Саопштења, изјаве ...   Догађаји   Линкови

Београдски међународни сусрети   Управа   Издања

Преминуо Мома Димић, вишегодишњи члан Управе УКС

U Beogradu je 7. juna 2008, posle kraće i teške bolesti, preminuo Moma Dimić (1944 - 2008), književnik, pesnik, prevodilac, esejista, romansijer, dramski pisac. Dela su mu prevođena na desetak jezika, a ostavio je velikog traga kao antologičar i u promovisanju srpske književnosti na međunarodnoj sceni. Moma Dimić je bio višegodišnji član Uprave Udruženja književnika Srbije, organizator i učesnik brojnih Međunarodnih susreta pisaca u UKS u Beogradu.

Поводом смрти Моме Димића, Удружењу књижев­
ника Србије, чији је био дугогодишњи члан и истакнути
репрезент, као и његовој породици, речи најискренијег саучешћа
упутили су појединци и сродне институције из земље и света.

Из Русије су се јавили Момини
пријатељи Владимир Војнович,
Сергеј Шчеглов, Сергеј Главјук и
Едуард Лимонов, из Француске
Ален Капон, из Пољске Елизабе­
та и Бранко Ћирилић, Удружење
писаца Кине, из Македоније Јован
Стрезовски и Разме Кумбароски, као и
чланови Медитеранске академије „Браћа
Миладинов“ из Струге, новинарка Љуби­
ца Алексић из Москве, Славомир Гвозде­
новић у име српских писаца из Румуније,
Удружење писаца „ Седмица“ из Франк­
фурта, Удружење књижевних стваралаца
„Десанка Максимовић“ и Књижара „Ср­
бика“ из Торонта, колектив Центра за
културу Добој, Културно просветна зајед­
ница Београда....
Саучешће су упу тили, такође, Мини­
старство културе Србије и министар Во­
јислав Брајовић, Друштво књижевника
Војводине, Уметничко удружење „ Кра­
јински круг“, Српско књижевно друштво,
Центар за културу и образовање општине
Аранђеловац, чланови „Соколовог пера“
из Соко Бање, Књижевни клуб Краљево,
Буњевачка матица из Суботице, Одбор
књижевних сусрета „Милици у похо­
де“, Књижевни клуб „Момчило Наста­
сијевић“ из Горњег Милановца, Народна
библиотека Димитровград, Подружни­
ца писаца Браничевског округа, Подру­
жница Златиборског округа, Културна
манифестација „Костелникова јесен“ из
Руског Крстура, руководство Општине
Бор, колектив Специјалне болнице за ре­
хабилитацију Бања Ковиљача, књижев­
ник Петар Сарић, Владо Илић („ Шешир
мој“)...

Недовршена прича Моме Димића

Пре непуна два месеца срео
сам се са Момом Димићем
у редакцији Књижевних но-
вина. Том приликом ми је поклонио
своју најновију књигу Неовдашњи-
писци и сусрети. Уосталом, све об­
јављене књиге размењујемо више од
четрдесет година. Први пут на овој
није ми написао посвету, рекавши да
ће то урадити“ када мало предахне од
болести”. Али, нажалост, предаха ни­
је било.
Некако у исто време почели смо
објављивати стихове у часопису „Де­
ло”, који је био издавач његове прве
књиге песама Цигански кревет. Пре
тога скренуо је пажњу јавности само­
својном прозом „Живео живот Тола
Манојловић“. Лик тог фасцинантног
космајског сељака на известан начин
постао је идентификациона чињени­
ца овог писца, касније и глумца Петра
Краља. У то време Слободан Селенић
у свом осврту на ово књижевно дело
записује: „Несумњиво интересовање
које Димићево дело изазива није те­
шко објаснити. Изврстан познавалац
једног менталитета, са лепим даром за
карактеристично, одан иронији као
средство транспоновања, али и бла­
гонаклон до сентименталности пре
ма објекту своје ироније ­ Толи Ма­
нојловићу, сељаку, каменоресцу –
Димић је успео да створи дело ретке
ау тентичности”.
Овај песник, приповедач, роман­
сијер, пу тописац и преводилац оста­
вио нам је изузетно књижевно дело.
У скоро сваку своју књигу настојао
је да утисне сам живот и да открије
нешто више, саморађајуће што жи­
вот и поезију спаја и разраста, допу­
њује и исијава непатворена значења,
првенствено језиком колико „ствар­
носним“ толико надреалистичким и
непристајућим на утврђене метричке
норме и готове симболе. Једностав­
но то непристајање на канонизоване
стилске и жанровске обрасце, под­
стакло је овог ду ховног несмирајника
да похрли у сусрет својим лирским ју­
нацима и како сам каже „ Ономе што
је напољу, на пу тевима, међу светом
углавном периферије”.
Те својеврсне антихероје , који ку­
љају улицама Београда и наших варо­
шица, Мома Димић је знао да отвори,
да изруче пред њим садржаје својих
заноса и забуна са сопственим живо­
том, да их коначно обуче у своје ли­
терарно ру хо по мери свога луцидног
виђења и естетичког укуса.
На вест о његовом одласку, преко
високог судбеног брега, записао сам:
Рано одлазиш, а узбудљива прича о
миријевским и космајским старци­
ма није довршена на прави начин са
срећним и неочекиваним упадицама.
Погледај слободно у очи својих лир­
ских јунака и још мало илузије, напо­
слетку и магичне веселости у њихове
тужне погледе удахни ... !
Много тога сада неказаног и за­
тoмљеног у сабеседним реченицама и
посветама из душевног тајнописа, ре­
ћи ћу једном потпуније када дођем до
предаха у обрачуну са свакидашњим
загонеткама и надреалним запитано­
стима без одговора.

Радомир Андрић

(фрагменти)

Крај странице