Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Годишња изборна СКУПШТИНА Удружења
књижевника Србије,
заказана на основу члана 12. Статута УКС,
одржаће се
у малој сали Задужбине Илије Коларца, Студентски трг 5,
у суботу, 23. децембра 2006. године са почетком у 10 часова.
Проглашење и уручење:
Повеље за животно дело УКС и плакете УКС
Д н е в н и р е д:
1. Избор радних тела Скупштине
2. Уводна реч Србе Игњатовића, председника УКС
3. Извештаји о раду: Управе УКС, Надзорног одбора, Одбора за међународну сарадњу,
Комисије за пријем нових чланова, Социјалне комисије, «Књижевних новина»,
Комисије за заштиту људских права, извештаји о изборима и раду подружница
– секција УКС
4. Избор чланова Управе и свих радних тела УКС
5. Националне пензије
6. Иницијативе и наставак трансформације УКС и
предлог новог Закона о ауторском праву
7. Дискусије по извештајима и темама
8. Р а з н о
С поштовањем,
Срба Игњатовић,
председник УКС
На Скупштини додељене су
ПОВЕЉЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО
Слободану Данку Поповићу
Добрилу Ненадићу
Миловану Данојлићу
Драгану Колунџији
Добитници Плакете Удружења књижевника Србије
додељених на Скупштини УКС 2006. године:
1. Бранко Јовановић, Мермер и звуци
2. Драгослав Живадиновић, часопис Стиг
3. Бошко Руђинчанин, Културно лето, Врњачка Бања
4. Горица Мојовић, Скупштина града Београд
5. Драгољуб Фируловић, Галерија Астафир
6. Бајо Џаковић, Подружница Јагодина
7. Милијан Деспотовић, Часопис Свитак
8. Ратко Поповић, Грачаница
9. Зоран Милић
10. Десанка Ристић, РЗ УКС
11. Зоран Вучић, Часопис Бдење
12. Обрен Ристић, Књажевац
13. Душан Стојковић, Шумадијске метафоре
14. Димитрије Николајевић, Часопис Липар
15. Миленко Попић, Часопис Домети
16. Љубомир Ћорилић, Лозница
17. Миодраг Матицки, Вукова задужбина
18. Берко Савић, Ваљево
19. Радошин Зајић, Трстеник
20. Радован Бели Марковић, Лајковац
21. Мирослав Цера Михајловић, Борина недеља
22. Саша Хаџи Танчић, Лесковац
23. Милуника Митровић, Косјерић
24. Александар Милошевић, Штокхолм
25. Јон Милош, Штокхолм
26. Мирослав Димитријевић, Параћин
27. Сима Јевтић, Дани Војислава Илића Млађег, Жабари
28. Ана Дудаш, Часопис Стиг
29. Горан Ђорђевић, Смедеревска песничка јесен
30. Ристо Василевски, Арка
31. Божидар Мандић, Породица бистрих потока
32. Радмила Цица Армић
33. Ново Томић, Вечерње новости
34. Зоран Радисављевић, Културни додатак Политике
35. Часлав Милошковић, Синђелићеви дани
36. Бајрам Халити
37. Милкица Милетић, Дом културе Чачак
38. Разван Вонку, Букурешт
39. Сима Лазареану, Либертатеа
40. Вера Кондев, ТАНЈУГ
41. Миљурко Вукадиновић
42. Сергеј Главјук, Москва
43. Андреј Базилевски, Москва
44. Мелиха Правдић, Други програм Радио Београда
45. Маријана Штефанеску, Букурешт
46. Ранко Ђиновић
47. Радован Маринковић, Чачак
48. Марко Милуновић Пипер, Штокхолм
49. Бранка Кубеш, Свети Сава, Праг
50. Зорица Арсић Мандарић
51. Милан Тасић, Београдска књига
52. Радивој Прокопљевић, Дечји фестивал, Петровчић
53. Милош Јевтић
54. Милан Михајловић, ТВ Мост, Косовска Митровица
55. Миодраг Јакшић, Министарство за дијаспору
56. Даница Андрејевић
57. Мирко Жарић
58. Душан Чоловић
59. Момир Лазић
60. Кринка Видаковић Петров
61. Татјана Цвејин
62. Драган Богутовић, Вечерње новости
63. Светлана Стевић
64. Анђелка Цвијић, Политика
65. Вјера Вукшић Витошевић
66. НИП Чачански глас
Преминули чланови УКС у 2006. години:
1. Беара Гојко
2. Глушчевић Зоран
3. Грубач Стефан
4. Ђурић Војислав
5. Игњатовић С. Драгољуб
6. Калезић Милорад
7. Кнежевић Драгутин
8. Лукић Драган
9. Живковић Бранислав
10. Марковић Слободан Бода
11. Реброња Исмет
12. Радисављевић Томислав
13. Спасић Крунослав
14. Станић Момчило
15. Трифуновић Душко
16. Тороман Р. Милинко
Нека почивају у миру и слави.
С П И С А К
кандидата за пријем у Удружење књижевника Србије на састанку Комисије за пријем,
одржаном 25. октобра 2006. године
1. Радомир Ракић (по позиву)
2. Мирјана Совиљ (по позиву)
3. Милоје Ракочевић (по позиву)
4. Антоније Шкокљев (по позиву)
5. Владан Митровић (по позиву)
6. Миљко Митровић
7. Миладин Шеварлић (по позиву)
8. Петар Жебељан
9. Милан Ивановић, Лозница
10. Вера С. Челић, Лок (Нови Сад)
11. Здравко Згоњанин
12.Ана (Спасић) Надина,
12.Слободан Елезовић, Врбас
13.Предраг Јашовић, Параћин
14. Тања Прокопијевић
15. Мирјана Павловић (Швајцарска)
16.Бојан Максимовић
17. Русија Маринковић
18.Зоран Ђурић, Крушевац
19. Милена Марковић, Горњи Милановац
20. Мирослав Јозић, Смедеревска Паланка
21.Милорад Шојић, Ужице
22.Момир Вучинић, Стара Пазова
23. Љубиша Симић (Немачка)
24.Живојин Лука Влаховић (САД)
25.Драшко Милетић
26.Драгослава Копривица
8. децембар 2006.
27. Борислав Гаврић, Бијељина
28. Цвијета Јуришевић, Београд
29. Алекса Брајовић, Београд
30.Бранко Ивановић, Београд
31.Љиљана Нинковић Мргић
32.Миша Д. Јовановић
33.Миленко Јовановић
34.Мирјана Антић, Јагодина
35.Владан Стевановић Ђидовац, Чачак
36.Небојша Ђорђевић, Књажевац
37.Беба Бостанџић
38.Раде Танасијевић
39.Весна Денчић
40.Данило Марић
41.Љиљана Илић, прелазак из ДКВ
42.Виолета Божовић, Јагодина, прелазак из ЦГ
43.Иван Златковић, Аранђеловац
44.Предраг Смиљковић
45.Радмило Шмакић
46.Никола Ј. Мариновић
47.Милован Мића Стојадиновић
48.Весна Бааиј
49.Љубиша Митровић, Ниш
50.Јасмина Ахметагић
51.Светислав Савић, Ужице – Вишеград
20. 12. 2006.
52.Слађана Сл. Стојановић, Ниш
53.Саша Марковић, Младеновац
54.Мирко Глушчевић, Пожега
55.Милован Ж. Стојковић, Пожега
56.Слободанка М. Антић, Београд
57.Драган Ј. Ристић, Ниш
58.Радослав Стојановић, Ниш
59. Мирјана Мариншек Николић, Београд
60. Драгољуб Јонашковић, Швајцарска
61. Славко Павићевић
62. Душан Ђорић
63. Зоран Момчиловић
64. Смиља Марковић, Аустралија
65. Светислав Савић, Вишеград
66. Теодор Опалић
67. Милан Јанковић
68. Шушић Драган
Скупштина је прихватила ове предлоге о пријему у УКС
Остварења, започети послови, спотицања и препреке
Статутарно потврђен стогодишњи континуитет удруживања српских писаца
Једна напорна и по много чему бурна година измиче и, ових дана, остаје за
нама. Током ње писци су чинили оно што најбоље умеју: трудили се, свако понаособ,
да се креативно остваре.
Удружење књижевника Србије, еснафска и репрезентативна републичка организација
писаца, на колективном плану, тамо где се пресецају и сустичу наши напори,
такође је постигла доста. О томе сведоче и значајна признања која су нани
додељена – Орден Вука Караџића и Златни беочуг КПЗ Београда.
Нећу вас извештавати подробније о ономе о чему ће говорити представници наших
радних тела – комисија и одбора. Желим да нагласим да се пуно радило на социјалном
положају самосталних уметника и писаца уопште, укључујући горући проблем хонорара,
ауторских права и социјалног статуса.
Чињенице кажу да су у овој години континуирано излазиле наше Књижевне новине,
да су с успехом одржани 43. међународни сусрети писаца у Београду, да је обновљено
излажење нашег часописа на енглеском Serbian Literary Magazine и, ових дана,
додељена награда Милан Ракић за 2005. У свему томе, после доста времена, по
први пут смо имали скромну али значајну помоћ Министарства културе Србије.
Није изостала ни помоћ Града Београда – нашој дискусионој трибини такође,
баш као и Међународним сусретима.
Наравно, захваљујемо на тој помоћи свесни да је могла бити и знатнија, поготову
када је реч о међународној сарадњи и третману наших гостију – страних писаца,
односно уређењу и опремању радног простора УКС. Град нам је омогућио да имамо
модернији компјутер; недостају скенер и штампач професионалних перформанси.
Зграда је у целини одржавана; намештај који користимо вапи за реновирањем.
Моравичкој подружници УКС и Мрчајевцима захвални смо што су по пети пут обогатили
наше књижевне сусрете – иначе, по свој прилици, најзначајнији и највећи скуп
те врсте не само у нашој земљи већ и на Балкану – особеним продужетком: Мрчајевачким
песничким сусретима и доделом заједничке награде Повеља Мораве. Сви се сећамо
овогодишњих добитника: нашег песника Петра Пајића и бугарског великана Љубомира
Левчева.
Да бисмо Повељи Мораве придодали још симболичког значаја који већ по себи
носи име највеће српске реке овај известилац је, можда нескромно, предложио
да у перспективи имена добитника буду уписивана у једну громаду завичајног
камена. Колико ми је познато, предлог је прихваћен за разматрање.
Обогаћујући дом у Француској 7 као једно од места где се негује колективно
културно памћење барељефима Симе Матавуља и Јована Скерлића придодали смо
нове – Исидоре Секулић, прве председнице УКС из 1944. и нашег нобеловца Иве
Андрића. На реду су Десанка и Црњански.
После вишегодишњих напора, уз сарадњу Града и Пољске амбасаде, поставили смо
спомен-плочу Теодору Томашу Јежу на почетку истоимене улице сећајући се његове
књиге о Карађорђу и давним историјским збивањима у Србији којима се, често
боравећи на нашем тлу, овај писац бавио.
Основали смо Фонд Радоје Домановић и доделили по други пут репрезентативну
награду с именом вечно актуелног великог сатиричара. Помогло нам је Дунав
осигурање као и Министарство за дијаспору (за награду сатиричару из Темишвара),
али нам треба још много помоћи да бисмо остварили први статутарни циљ тога
Фонда; обнову и ревитализацију родне куће Радоја Домановића у Овсишту, у окружењу
Тополе, Орашца, Опленца и Аранђеловца. Са тим циљем обратили смо се и Министарству
за капиталне инвестиције. У овоме часу могу да кажем да је министар показао
веће разумевање за наш пројекат од челника локалног ранга.
Обновили смо тражење да нам се врати отуђени легат, кућа Лазе Лазаревића,
као и новац Фондације УКС оквалификован као „стара штедња“.
Имајући на уму ситуацију наших оболелих колега, али и свих грађана који болују
и којима је потребна помоћ, обратили смо се свим инстанцама, почев од Владе
Србије и Министарства здравља, апелујући да се многи неопходни, а скупи лекови
ставе на листу коју покрива редовно здравствено осигурање.
Огласили смо се и дали подршку референдуму, дизали глас против мешетарења
Косовом; заложили смо се за елементарна људска права и лечење у Србији др
Војислава Шешеља за време његовог штрајка глађу. Друга је ствар, цењене колеге,
што се ти апели нису могли прочитати у нашој штампи – изузимајући агенцијски
пласман на Интернету – мада је још веће чудо да овај последњи апел, верујем
из објективних разлога, нећете наћи ни у нашим децембарским Књижевним новинама.
Имамо утисак, да поновим и посебно нагласим, да ни Међународни сусрети писаца,
највећа овдашња међународна књижевна манифестација, нису имали адекватну јавну
пажњу. Пошто смо учинили све што смо као домаћини могли, то, у основи, и није
наш проблем: много више је проблем државе Србије и њених ресора који често
не користе могућности за афирмацију земље и њене културе ни у мери која нам
је „под прстима“.
Реч је, наравно, и о третману УКС: вајкадашње „сумњиво место“ у доба идеолошког
једноумља и данас је стална мета младих Херостата и пресвучених превејанаца.
А када је поново сконцентрисана пажња на међународни аспект нашег рада ваља
додати да смо са Савезом писаца Украјине потписали протокол о сарадњи а са
издавачком кућом Захарија Стојанов из Софије протокол о намерама који пројектује
размену по пет књига годишње, обухватајући и антологије, при чему је УКС дужно
да у реализацију укључи све заинтересоване домаће издаваче.
У Москви је изашла још једна књига, још један том репрезентативне антологије
српске поезије аутора Андреја Базилевског. Очекује се појава антологије наше
поезије на пољском. Успостављена је, захваљујући иницијативи колегинице Душке
Врховац, сарадња с младим писцима из далеког Сибира. Миљурко Вукадиновић је,
са своје стране, пласирао репрезентативни часописни избор текстова наше међуратне
авангарде у Румунији. И то није крај.
Сва ова настојања прожета су наумом да се књижевна размена учини систематичном,
да од парцијалне ситуације и изузетка прерасте у праксу и правило.
Наводећи бројне проблеме са којима се као писци и асоцијација суочавамо обраћали
смо се више пута свим инстанцама: ресорном министарству, Граду, Влади Србије,
другим министарствима...
Допринос Министарства културе и Града је већ споменут, ваља такође истаћи
сарадњу и помоћ од стране Министарства за дијаспору, Министарства иностраних
послова, али и матичне општине Стари град...
Морамо да признамо да је генерални статус зграде у Француској 7 – спор са
Градом који је стигао и до Врховног суда – и ове године у пракси имао низ
неповољних обрта по УКС. Коришћење зграде је почело да поприма волунтаристичке,
ванправне облике. Ослањајући се на недавне разговоре у Граду, рачунамо да
ће нова управа УКС бити срећније руке. У супротном це вршљање и анархију морати
да спречава правним путем – тражењем да се доношењем судских привремених мера
стане на пут самовласном запоседању просторија (у поткровљу зграде).
Можда је најкрупнија добра вест то да нам је статутарно потврђен
континуитет, то јест право да следимо традиције првог српског књижевничког
удружења из 1905. Предлажем овој скупштини да акламацијом усвоји допуну уводних
ставова нашега статута – наиме дописивање овога податка уз амблем УКС, заправо
текст: „утемељено 1905. године“. Исти текст ће бити унет и у печат УКС.
Добили смо право да именујемо саветнике УКС и менаџера – наравно, по потреби
– и то бирајући и ван чланства људе који нам саветом, подршком и материјалном
потпором могу да припомогну у раду. То неће бити никаква „паралелна Управа“.
Посао Управе је познат, дефинисан статутом.
Уградили смо у статут уређивачки колегијум као залогу обједињеног издаваштва
УКС и „иницијалну капислу“ за настанак кругова удружених издавача.
Започели смо, дакле, на више начина озбиљан посао трансформације УКС с геслом:
пословност, више ефикасности, што више заштите ауторских, социјалних и свих
других права писаца. Он мора да буде још ефикасније настављен у наредном периоду.
О бројним изузетно значајним гостовањима, трибинама, промоцијама и расправама
вођеним у сали и салону УКС нећу посебно говорити. Мислим да о нашем раду,
месту и значају сведоче и она обраћања споменута на почетку данашње скупштине
– односно поздрави и добре жеље наших чланова, господе Вука Драшковића, Предрага
Марковића и Слободана Вуксановића. Другу страну „медаље“ представља писмо
извесног нашег члана упућено председнику УКС у којем се, не без правописних
и граматичких грешака, поздравља додела награде за животно дело, Повеље УКС,
књижевницима Добрилу Ненадићу, Миловану Данојлићу и Драгану Колунџији, а оспорава
исто признање књижевнику Данку Поповићу због Књиге о Милутину. Потписник тог
писма, господин Рајко Ђурић, у одлуци Управе УКС види „ванлитерарне разлоге
и мотиве“, односно и више од тога. Уједно извештава о свом књижевном раду
и признањима, уз скромну напомену да је био „два пута кандидован за Нобелову
награду за литературу“.
Мислим да је после тога сваки коментар излишан.
На самом крају овог уводног излагања преостаје да се каже неколико речи о
уредби којом су обећане националне пензије заслужним уметницима.
Како сазнајемо, буџетски износ за ову намену, добијен апропријацијом фебруара
ове године, у укупном износу је довољан да реши четрдесетак, можда нешто више
„случајева“, и то на кратко.
Ово је разлог више што се залажемо да се та материја разреши системски, на
нивоу закона и неке врсте признања, и то на скромнији начин. (Највећа пензија
по закону је тренутно неких 69 хиљада динара.)
Српски писци и уметници уопште никада нису тражили преко хлеба погаче већ
су делили све недаће, крв, зној и сузе са својим народом. Зато и не треба,
чак ни нехотице, хушкати на нас зајађене пензионере и све друге невољнике
који ће нам олако набити на нос своју муку. Уверавамо их да смо и ми аргати
на кори хлеба док год у истински правној држави наново не профункционише цивилизацијски
институт – ауторско право. Тек тада ћемо бити у прилици да, као и сви други
грађани, од властитог рада намирујемо све обавезе.
У међувремену, наравно, преостаје нам да се и као појединци, и као удружење
учимо што вишој пословности, да се не довијамо појединачно већ заједнички
боримо за елементарна и основана права. Апелујем стога да се нико ко не жели
да стварно ради, да истински запиње, не кандидује ни у које од наших радних
тела. Ако му је до пуке пошасти, нека је потражи на другим странама.
Да на самом крају будем потпуно прозаичан: плаћање чланарине, макар и у ратама,
јесте статутарна обавеза, али и висе од тога – лични и непосредни, скромни
допринос опстанку Удружења књижевника Србије.
Срба Игњатовић
ИЗАБРАНА ЈЕ НОВА УПРАВА УКС
Редослед по броју добијених гласова:
1. Срба Игњатовић
2. Предраг Богдановић
3. Драгомир Брајковић
4. Радомир Андрић
5. Адам Пуслојић
6. Мома Димић
7. Мићо Цвијетић
8. Љубивоје Ршумовић
9. Добрица Ерић
10. Петар Пајић
11. Милица Лилић
12. Драган Драгојловић
13. Манојле Гавриловић
14. Душка Врховац
15. Радомир Мићуновић