Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Сусрет са Бернсом
У четвртак, 5. маја, у 12 часова, у Удружењу књижевника Србије вођен је разговор са угледним енглеским песником Ричардом Бернсом поводом објављивања на српском језику његове нове песничке књиге „Плави лептир“, која ће изаћи из штампе у октобру месецу ове године, а која опевава стрељање крагујевачких ђака у Другом светском рату. За ову збирку добиће и награду „Велики школски час“. У разговору са Ричардом Бернсом учествовали су Радомир Андрић, Драгомир Брајковић, Адам Пуслојић, Ђоко Стојичић, Душка Врховац, Биљана Обрадовић, Драган Драгојловић, Марија Пуслојић, Александар Петров, и један од преживелих логораша у Јасеновцу, Цадик Брацо Данон. Обраћајући се Ричарду Бернсу, Луне Левајац је подвукао да му је представљало задовољство што је он 2005. године био гост Међународних сусрета писаца који се одржавају већ преко 40 година у Београду, а посебно му је драго што је потом гостовао на „Мрчајевачким песничким сусретима“, где му је уручена награда „Повеља Мораве“, коју додељује Књижевно друштво „Мрчајевци“ и Удружење књижевника Србије.
Ричард Бернс је многобројним саговорницима и присутнима у препуној сали УКС рекао да је збирка песама „Плави лептир“ инспирисана стравичним масакром у Шумарицама 1941. године, „Крвавом бајком“, али и његовим сусретом са плавим лептиром на истом том месту, маја месеца 1985. године. „Стајао сам у реду да бих ушао у музеј у Шумарицама, када ми је на руку слетео плави лептир. Отишао је и поново се вратио. Помислио сам да ме воли. Онда сам помислио да мој мали лептирак носи прилично тежак товар – лептир је симбол душе. Осећао сам да сам „позван“ да напишем ову књигу. Да одам почаст душама тих мртвих људи, дечака, жена, девојака. Овај догађај представљао је прекретницу у мом животу. Одлучио сам да дођем и живим овде док не завршим књигу поезије о страдању ђака. Књига је елегична али буди наду. Елегија мора да се заврши неким обликом помирења“.
Током неколико година живота у Београду, Бернс се, како је рекао, дружио са нашим најзначајнијим писцима попут Данила Киша, Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића, Адама Пуслојића... Његова прва збирка, коју је на српском објавио „Време суше“, опева словенску митологију, божанства, ритуале, обреде. Посебно су му биле занимљиве додоле и њихова блискост са обичајима и традицијом других, географски удаљених народа. Ова књига је прво објављена у српском преводу, па тек онда у енглеском оригиналу.
Кинески пријатељи у УКС
У среду, 9. маја, у 12 часова, у Удружењу књижевника Србије, саветнику за културу у Амбасади НР Кине у Београду Љуу Ксинкуану уручено је специјално признање, повеља Културно-просветне заједнице Београда за развијање и унапређење културно билатерарне сарадње између НР Кине и Републике Србије. У присуству председника УКС Србе Игњатовића и председника КПЗ Београда Миодрага Ђукића, повељу је лауреату уручила Оља Ивањицки, а осим повеље Ксинкуану су дарове уручили предузеће „Мона“, Графички атеље „Дерета“, као и књижевник Милорад Павић. Пригодну свечаност у част кинеског пријатеља улепшао је наступ Светлане Стевић, као и оперских уметника Јадранке Јовановић и Оливера Њега, који су наступили у пратњи Николе Рацкова. Према речима Живорада Ајдачића, секретара Културно-просветне заједнице Београда, ова награда отишла је у праве руке, руке великог културног прегаоца који се свим срцем преко две деценије трудио да оствари највише што може на пољу размене културе између два пријатељска народа.
Љу Ксинкуан је, захваливши се на награди, рекао: „За мене то је велика част и потврда мог рада протеклих двадесет година на пољу културне размене, али за мене је много значајније што сам овде стекао много добрих пријатеља. Управо кроз пријатељство успели смо да остваримо квалитетну билатералну сарадњу. Могу да кажем да су и Кина и Србија у ту сарадњу уложили велике напоре. Многе културне мостове који су „били покидани успео сам да поново да успоставим. Културно-уметничка друштва из Србије имају турнеје по Кини. Сарађују музичари, сликари, глумци, фотографи... На плану културне размене између две земље значајна је размена посета двеју делегација Удружења књижевника. Захвалио бих се овом приликом и Културно-просветној заједници Београда и Удружењу књижевника Србије на драгоценој подршци коју су нам пружиле на плану наше сарадње. Надам се да ћемо и даље заједничким снагама настојати да дајемо допринос развоју две земље и то не само на пријатељском, већ у неку руку на породичном плану“, рекао је Ксинкуан и додао да Кину и Србију види као две породице.
Подсећања ради, реч је о човеку који је за време НАТО агресије био рањен и који је све време трајања рата остао у Србији, мада је могао да је напусти. Захваљујући његовим личним напорима, у време свеопштих санкција Србије, културна сарадња између Кине и Србије није прекинута.
Крај странице