Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
На првој пленарној седници први страни беседник био је славни мађарски песник Ференц Јухас. Излагања је поднело и више других страних и домаћих учесника. Расправа о темама сусрета вођена је на пленарним седницама и на округлим столовима. Овогодишње теме гласе: Велике реке – споне људи и времена, Поезија од крика до молитве, Интернет – нове слободе или тамнице уметника, Поруке летризма, хипер-реализма, сигнализма..., Роман као дневник или путопис, 45-годишњица Нобелове награде Иви Андрићу и Хоћу да кажем (слободна тема).
На књижевне сусрете је дошло преко 60 писаца из 27 земаља света, као и наши писци из земље и расејања. Организовано је више сусрета и књижевних вечери са песницима из појединих земаља света и одржана два међународна митинга поезије, на Коларцу и на Скадарлији, испред Куће Ђуре Јакшића.
Страни и домаћи писци обишли су више места у унутрашњости Србије, где су се упознали са културноисторијским духовним и песничким наслеђем.
Изабрани материјали су објављени у "Књижевним новинама", октобар 2006.
Округли сто вођен на енглеском језику
Присутни: Симха Синани, Ана Шомло, Балфур и Тиферет Хакак (Израел), Анђела Ђанели, Ана Сантоликуидо и Марко де Сантис (Италија), Лешек Енгелинг (Пољска), Кристијан Морел д Саркис (Француска), Торстен Шулц (Немачка), Питер Табит Xонс (Велика Британија – Велс), Дејвид Холер (Сједињене Америчке Државе), Марија Кристина Орантес (ел Салвадор), Михал Охунахаин (Ирска), Драган Драгојловић, Милан Пајин и Емилија Церовић Млађа (Србија).
Модератор: Емилија Церовић МлађаДискусија се првенствено кретала у оквирима једне од предложених тема овогодишњег Сусрета, Поезија од крика до молитве, али су дотакнути и проблеми интернета и мас-медија.
Разговор је усмерен ка односу естетике и етике, те одговорности песника у савременом свету, недостатку добре воље, храбрости и солидарности међу интелектуалцима. Мањи број се огласио у корист тезе да естетска вредност дела нема непосредне везе са етичким ставовима, па је тако Лешек Елгелинг навео пример једне средњевековне песме „високих уметничких вредности“ која позива на злочин и насиље. Најгласнији, мада можда не и најбројнији, били су заступници става да се у неопходном јединству естетике и етике и достиже уметничко. Исти су изразили веру у одговорност и неопходност друштвеног и грађанског ангажмана песника. Тако је Ана Сантоликвидо из Италије говорила о свом и о деловању песника окупљених око удружења жена писаца и аутора часописа Ла Вализа. Марија Орантес је говорила о искуству своје земље у којој је грађански рат оставио последице. А Емилија Церовић је, као примере поетског ангажмана и реакције на догађаје, навела стихове Филипа Танселена и своје. При помену моћи медија који „креирају“ мишљење, две песникиње су биле категоричне у уверењу да се тако креираним „истинама“ песник мора супротставити; наведен је пример српског искуства из 1996-97. и читања вести по трговима, које се одвијало у време ударног дневника националне, најгледаније телевизије. На другој страни, остао је утисак осећања немоћи па, с тога, и недостатак воље за супротстављањем моћи медија.
Говорећи о снази медија, учесници разговора су се осврнули и на интернет. Кристијан Морел је скренуо пажњу да интернет информише али не едукује, што је дало повода песницима ангажованим у писању и раду с младом читалачком публиком, да говоре о својим искуствима. Троје колега из Израела је истакло важност литературе за младе која би требало да да едукативну основу како би млади могли самостално вредновати информације које до њих стижу путем медија. Питер Табит Џонс и Дејвид Холер су изнели своје педагошке поступке у раду са студентима које наводе на комбинацију у коришћењу традиционалних (штампане књиге) и нових извора и медија (интернет).
Промишљајући о дејству медија и културних модела које они намећу, постављена су два основна питања – могу ли писци утицати на креирање телевизијских програма и културних догађаја намењених масовној конзумацији и како би се могли подићи образованост а самим тим и критеријуми најшире публике. Наведени су примери концерата оперских певача, али и аргентинска телевизијска серија Профа у којој су љубавни заплети зачињени великим бројем стихова аутора, од Лорке и Хиронда до Неруде. Поступак оправдан добром сврхом, који се користи старом мудрошћу борилачких вештина: да би победио користи се снагом свога противника.Е. Ц. М.